Sedam lica strepnje i nade

Višemesečna kampanja „Najvažniji poziv u životu” imala je sedam zaštitnih lica: sedmoro ljudi različite životne dobi i jednom istovetnom nadom: da će im konačno stići poziv za transplantaciju.

Najmlađa među njima je Magdalena Blagojević (16) iz Barajeva. Završila je prvi razred Ekonomsko tehničke škole, na transplantaciju bubrega čeka duže od godinu dana. Živi sa bakom i dvojicom braće. Već dve i po godine odlazi na dijalizu u Kliniku u Tiršovoj. „Kada idem popodne u školu na dijalizu idem prepodne”, govori smireno, kao kada njene vršnjakinje objašnjavaju kako usklađuju časove plesa i stranog jezika. Magdalena je jednom bila pozvana kao kandidat za transplantaciju bubrega. Sa još dve devojčice. Na žalost, nijednoj bubreg nije odgovarao. „Ponekad izgubim nadu da će me opet pozvati”, izgovara tihim glasom u spotu kampanje. U tih dva minuta stale su sve njene brige, strepnje i nade. Plakat sa Magdaleninim likom učesnici akcije „Najvažniji poziv u životu” poklonili su juče premijeru Vučiću.

Marko Mitrić (33), učitelj iz Kraljeva, čeka transplantaciju srca. Prvi problemi počeli su 2009. godine. Da bi njegovo srce premostilo vreme do transplantacije, ugrađena mu je srčana pumpa. Sada nosi posebnu torbicu oko struka, sa baterijama... Kaže kako se trudi da živi normalno koliko god je to moguće. Ali ne sme ni da potrči ni da ide na rok koncerte, a i jedno i drugo su mu bili životno zadovoljstvo.

Aleksandra Mitrović (34), iz Beograda, čeka transplantaciju bubrega. Već 18 godina ide na dijalizu. Tri puta nedeljno po četiri i po sata. Tužna je kada pomisli šta je sve mogla da uradi za vreme koje je provela u bolnici, pre nego što se razbolela, kada se bavila muzikom i plesom. Iza sebe ima jedan neuspeli pokušaj transplantacije.

Sanji Bojić (45) dijagnoza teške bolesti bubrega postavljena je kao dvanaestogodišnjakinji. Na dijalizi je gotovo 19 godina. Živi u Sremčici, više od sedam godina je u invalidskoj penziji.

Nebojša Pospišil (56) devetu godinu čeka novo srce, od kada je 2007. imao težak srčani udar. Ovaj nekadašnji novinar, danas radi u Skupštini grada Beograda. Šest puta su ga pozivali na transplantaciju, ali se uvek ispostavljalo da srce zaveštaoca nije podesno. Ipak, ne gubi nadu, zato je i prihvatio poziv da učestvuje u kampanji.

Slavica Obradović( 42) čeka transplantaciju jetre. Razbolela se u 24. godini, ali je to nije odvratilo od materinstva. Danas njen sin Viktor ima devet godina.

Aleksandru Mitroviću (38) teška bubrežna bolest dijagnostikovana je pre desetak godina. Od tada je prinuđen da redovno ide na dijalizu. Nekada je bio pripadnik korpusa specijalnih jedinica na Kosovu, danas je stoprocentni invalid i čeka najvažniji poziv u životu...

Prema rečima Sande Savić, direktora komunikacija u „Hemofarmu”, pokrovitelju i organizatoru akcije, kampanja je uspela zahvaljujući velikoj podršci medija i odličnoj saradnji sa Ministarstvom zdravlja, Upravom za biomedicinu i VMA.

– Uprkos nedaćama koje su ih zadesile, ovih sedmoro ljudi nije izgubilo nadu. Prihvatili su naš poziv verujući da kampanja može da donese dobro svim pacijentima na listi čekanja na transplantaciju. Sa entuzijazmom su dolazili na snimanja i fotografisanja, iako je to za njih bio veliki napor – ističe naša sagovornica.

Kako kaže, ideja vodilja kampanje bila je da se o problemu progovori iz sasvim drugačijeg ugla od uobičajenih medijskih priloga o ljudima koji su uspešnom transplantacijom pobedili bolest.

– Pokazali smo lica ljudi koji su na tim užasnim listama čekanja. Cilj kampanje je ne samo da utiče na emocije, nego i na razum: da podignemo svet o važnosti zaveštanja organa, jer svakom može da se dogodi da postane onaj koji čeka organ – zaključuje Sandra Savić.