Седам лица стрепње и наде

Вишемесечна кампања „Најважнији позив у животу” имала је седам заштитних лица: седморо људи различите животне доби и једном истоветном надом: да ће им коначно стићи позив за трансплантацију.

Најмлађа међу њима је Магдалена Благојевић (16) из Барајева. Завршила је први разред Економско техничке школе, на трансплантацију бубрега чека дуже од годину дана. Живи са баком и двојицом браће. Већ две и по године одлази на дијализу у Клинику у Тиршовој. „Када идем поподне у школу на дијализу идем преподне”, говори смирено, као када њене вршњакиње објашњавају како усклађују часове плеса и страног језика. Магдалена је једном била позвана као кандидат за трансплантацију бубрега. Са још две девојчице. На жалост, ниједној бубрег није одговарао. „Понекад изгубим наду да ће ме опет позвати”, изговара тихим гласом у споту кампање. У тих два минута стале су све њене бриге, стрепње и наде. Плакат са Магдалениним ликом учесници акције „Најважнији позив у животу” поклонили су јуче премијеру Вучићу.

Марко Митрић (33), учитељ из Краљева, чека трансплантацију срца. Први проблеми почели су 2009. године. Да би његово срце премостило време до трансплантације, уграђена му је срчана пумпа. Сада носи посебну торбицу око струка, са батеријама... Каже како се труди да живи нормално колико год је то могуће. Али не сме ни да потрчи ни да иде на рок концерте, а и једно и друго су му били животно задовољство.

Александра Митровић (34), из Београда, чека трансплантацију бубрега. Већ 18 година иде на дијализу. Три пута недељно по четири и по сата. Тужна је када помисли шта је све могла да уради за време које је провела у болници, пре него што се разболела, када се бавила музиком и плесом. Иза себе има један неуспели покушај трансплантације.

Сањи Бојић (45) дијагноза тешке болести бубрега постављена је као дванаестогодишњакињи. На дијализи је готово 19 година. Живи у Сремчици, више од седам година је у инвалидској пензији.

Небојша Поспишил (56) девету годину чека ново срце, од када је 2007. имао тежак срчани удар. Овај некадашњи новинар, данас ради у Скупштини града Београда. Шест пута су га позивали на трансплантацију, али се увек испостављало да срце завештаоца није подесно. Ипак, не губи наду, зато је и прихватио позив да учествује у кампањи.

Славица Обрадовић( 42) чека трансплантацију јетре. Разболела се у 24. години, али је то није одвратило од материнства. Данас њен син Виктор има девет година.

Александру Митровићу (38) тешка бубрежна болест дијагностикована је пре десетак година. Од тада је принуђен да редовно иде на дијализу. Некада је био припадник корпуса специјалних јединица на Косову, данас је стопроцентни инвалид и чека најважнији позив у животу...

Према речима Санде Савић, директора комуникација у „Хемофарму”, покровитељу и организатору акције, кампања је успела захваљујући великој подршци медија и одличној сарадњи са Министарством здравља, Управом за биомедицину и ВМА.

– Упркос недаћама које су их задесиле, ових седморо људи није изгубило наду. Прихватили су наш позив верујући да кампања може да донесе добро свим пацијентима на листи чекања на трансплантацију. Са ентузијазмом су долазили на снимања и фотографисања, иако је то за њих био велики напор – истиче наша саговорница.

Како каже, идеја водиља кампање била је да се о проблему проговори из сасвим другачијег угла од уобичајених медијских прилога о људима који су успешном трансплантацијом победили болест.

– Показали смо лица људи који су на тим ужасним листама чекања. Циљ кампање је не само да утиче на емоције, него и на разум: да подигнемо свет о важности завештања органа, јер сваком може да се догоди да постане онај који чека орган – закључује Сандра Савић.