Marović: Kriv sam ja, a ne moja partija

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Bivši funkcioner crnogorske vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozar Marović izjavio je da je za dela koja mu se stavljaju na teret kriv samo on i niko drugi, prenela je Radio-televizija Crne Gore.

„Nije kriva ni partija koju sam stvarao i osećao kao svoje dete, iako je ona uvek imala i ima boljih i važnijih od mene. Niko nije kriv, ni oni koji su me kao svedoci iz Solomonovih priča krivili za ono što su sami radili, niko osim mene”, rekao je Marović u izjavi za javnost.

Marović je je pred predsednikom Višeg suda u Podgorici, sudijom Borisom Savićem, imao završno ročište, po sporazumu o priznanju krivice koji je zaključio sa specijalnim tužiocem Sašom Čađenovićem pre dva meseca. Marović je uhapšen 17. decembra 2015. zbog sumnje da je učestvovao u nezakonitim poslovima kojima je budžet opštine Budva oštećen za više milione evra.

On je 17. maja potpisao dva sporazuma koji ga obavezuju da u zatvoru provede ukupno četiri godine i četiri meseca i plati 100.000 evra u humanitarne svrhe. Nakon potpisivanja sporazuma pušten je iz pritvora u kojem je bio šest meseci.

Novinari nisu mogli da prisustvuju jer je sudija Savić rekao da je isključena javnost zbog oznake tajnosti koju nosi predmet.

Marovićev advokat Zdravko Begović je nakon održanog ročišta dao pisanu izjavu novinarima, jer loše zdravstveno stanje Maroviću nije dozvoljavalo da izjavu lično saopšti novinarima.

Marović je u izjavi za javnost poručio da je kriv on, a ne njegova porodica, „koja kao talac njegovog imena strada i pati”.

„Niko nije kriv, ni oni koji su me kao svedoci iz Solomonovih priča krivili za ono što su sami radili, niko osim mene, jer iako u svim ovim pravnim slučajevima nisam za sebe imao nikakve koristi, ni centa, prihvatio sam da vraćam za druge iz nasleđa imovine moje porodice, kriv sam jer su drugi priznali da su imali koristi i da to ne bi mogli postići bez mene i mog autoriteta”, piše Marović. „Verujem im da je tako, zato sam i kriv, jer sam služio kao kaput, da ga obuku kada im je hladno i da ga skinu kada im je vruće.”

Marović priznaje da je svestan da nije uspeo da do kraja od sebe odbaci one zavodljive poroke vlasti, koji vas u sopstvenim očima učine važnijim od svih i, kako navodi, „pa iako sam se borio sa tim, ostao sam slab da sebe i druge u svojoj sredini oslobodim te bolesti koja rado poseti svaku vlast, da pojedinci pomisle da je vlast koju vrše radi njihovog ličnog dobra, a ne samo i isključivo radi onih koji su ih izabrali.”

„Priznanje koje sam izrekao zbog osećanja krivice za sve što se neželjeno i štetno desilo, izrekao sam i iz straha, ne od onih koji su po zakonu postupali, već iz straha za moju decu, za moje po krvi najbliže, moju porodicu, od onih koji su skriveno znali da bace kamen tereta na nas, iz zavisti, ambicije, političkog neslaganja i kojima u njihovoj tajnoj moći možda neće biti dovoljno ovo moje kažnjavanje i stradanje Marovića i zato me ljudski strah jer je lako krenuti na posrnulog, pridodati obilježenom i pokazati se na palom”, poručuje Marović.

Na kraju, između ostalog, Marović saopštava sledeću poruku: „Ovo je istina o svemu ovome, mom priznanju i mojim razlozima, bez ijedne ružne pomisli prema bilo kome, zahvalan svojoj porodici i retkim prijateljima na pomoći, umiren da je iz svih ovih, za mene bolnih slučajeva, posvećenošću i ljudi zakona, moguće reći, da neće biti nikakve štete, ni za opštinu, ni za državu i da će sve stečeno suprotno zakonu biti oduzeto od svakog pojedinca, verujem ne samo u Budvi nego i na drugim mestima i od drugih ljudi u Crnoj Gori.

Da, to je to što sam želeo reći u ovoj, kako se kaže, pravnoj istini, a istina ima i drugih, različitih i ništa nije kraće od trijumfa zlobe, niti ništa trajnije od pobede pune istine.”