Šta bi referendumsko „ne” značilo za Italiju

Kada je 19. juna na lokalnim izborima za gradonačelnike pokret Pet zvezdica na sveopšte iznenađenje osvojio 19 od 20 gradova, uključujući

Rim, Bolonju, Torino i Milano, porazivši kandidate iz premijerove vladajuće Demokratske partije, mnogi su požurili da zaključe da je Mateo Renci tada izgubio i na referendumu i zapečatio svoju političku karijeru.

Naime, premijer Renci odlučio je da u oktobru ili novembru održi referendum o izmenama Ustava, koji će mu, ako ga narod podrži, dati odrešene ruke da sprovede reforme u zemlji.

Ako većina zaokruži „da”, paket novih ustavnih mera olakšaće i ubrzati donošenje zakona koji će dramatično ograničiti moć gornjeg doma parlamenta, po mnogima glavnog aktera političkog zastoja. Vlada bi tako otišla na remont, a broj senatora bio bi smanjen za trećinu. Nove mere pojednostavile bi zakonodavni proces, razbile parlamentarni zastoj i kako tvrde Rencijevi simpatizeri otvorile bi put ekonomskim promenama.

Ipak, u prognozama referendumskog ishoda još dalje od onih koji su premijeru predvideli mračnu političku sudbinu otišao je Džon Moldin, ekonomski novinar „Njujork tajmsa”, napisavši za „Forbs” da će ovi izbori imati veliki makroekonomski uticaj na svet, ali da malo ko izvan Italije obraća pažnju na to – zasad.

Moldin se plaši i da će referendum odjeknuti toliko da će uzdrmati evrozonu, stvoriti opet krizu valute i Italiju možda dovesti u poziciju u kojoj je 23. juna bila Velika Britanija. Međutim, apokaliptični prizvuk ne bi imala jedna krajnje unutrašnje politička stvar da Renci svoju karijeru nije prikovao za predstojeće izbore – zavetovao se da će podneti ostavku ako referendum ne prođe onako kako on očekuje. 

Činjenica je da je zbog krhkog bankarskog sistema, nevelikog ekonomskog rasta, visoke nezaposlenosti i rastućeg besa prema establišmentu Italija na ivici velike krize i da je upravo ovo glasanje može pokrenuti.

Kada je na junskim lokalnim izborima umesto demokrata ubedljivo pobedio populistički pokret bivšeg komičara Bepa Grila, a na čelo prestoničkog grada došla mlada advokatica za koju niko u široj javnosti nije čuo pre izborne kampanje, Renciju je narod jasno poručio da im je dosta etabliranih političara, da su siti praznih obećanja i korupcionaških afera i da žele promene.

Tako je onog trenutka kada je Renci personalizovao referendum glasanje o ustavnim reformama počelo da se posmatra kao glasanje o nepoverenju premijeru.

S druge strane, čuju se i analitičari ubeđeni da je Renciju i te kako jasno da komičar Grilo uveseljava glasače više od njega, da je referendum postao jednačina s više nepoznatih, ali da će uprkos svemu sigurno dobiti željeni rezultat.

Međutim, ako izgubi, niko ne zna šta se nadalje može dogoditi u Italiji. Prema jednom scenariju, kaže „Gardijanu” politički analitičar Vičenco Skarpeta, neko bi do redovnih opštih izbora, koji će biti održani 2018. godine, privremeno obavljao premijersku funkciju. Po drugom, predsednik države Serđo Matarela moraće da raspiše prevremene izbore, čime će na vrh isplivati desničari – prvenstveno pokret Pet zvezdica, koji se zdušno zalaže za izlazak iz evrozone.

Postaje nemoguće otrgnuti se pomisli da mogući referendumski poraz neodoljivo podseća na scenario koji je Velikoj Britaniji priredio bivši premijer Dejvid Kameron. Ubeđen u pobedu i slep za narodno raspoloženje, Kameron je „bregzitom” želeo da umiri pre svega neposlušne dečake u sopstvenim redovima i crva sumnje koji je nagrizao bračnu sreću s Briselom jednom za svagda protera s Ostrva.

Tako i Renci pravi ogromnu grešku verujući da je u prilikama kada u  Italiji ključa bes zbog krize u bankarskom sektoru, ekonomske stagnacije ili migrantske krize glasačima prioritet ustavna reforma.

Mateo Renci je, istina, predvodio strukturne reforme energičnije od svojih prethodnika – u tri godine su se smenila četiri premijera. Ipak, uz sav napredak koji je napravio, doveo je sebe u situaciju da u nastojanju da obezbedi mandat od naroda za program restrukturiranja mora da se bori za sopstveni politički opstanak.

Kao što je sam rekao kada je priznao da postoje dobre šanse da Grilov pokret preuzme vođstvo u zemlji: „Ljudi moraju da shvate šta zaokružiti ’ne’ na ovom referendumu znači – videli smo šta je ’da’ donelo Britaniji.”