Postali smo žrtve zabave i spektakla

Problemi u našoj kulturi mnogobrojni su i veliki. Budžet za kulturu godinama je tanak a mnogo je onih koji traže novac, Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti su zatvoreni, u mnogim kućama kulture upravnici i direktori su u v. d. stanju, gase se časopisi, izdavači su nezadovoljni modelom otkupa knjiga, nezadovoljni su i ljudi u kinematografiji... Doista, Vladana Vukosavljevića, novog ministra kulture, koji je bio na funkciji sekretara za kulturu Skupštine grada Beograda, čekaju ozbiljni i teški poslovi. Po povratku iz Kine rado se odazvao pozivu da za „Politiku” da prvi intervju u svojstvu ministra.

Hoćete li menjati tim koji je radio u vreme Tasovca? Ostaje li Saša Mirković i dalje na mestu državnog sekretara za medije?

Još nisam okončao aktivnosti oko formiranja svog tima. Potpuna odgovornost jednog ministra je nužni pratilac tako složenog zadatka. Veliki i važni poslovi ne mogu se raditi bez sposobnog i stručnog tima. Sva odgovornost je moja, osetljivo pristupam odabiru saradnika. Ne verujem da će biti velikih promena. U kratkom roku saopštiću tim koji će rukovoditi ovim ministarstvom.

Kuburimo sa sistemskom kulturnom strategijom. Tim povodom nedavno ste izjavili da bi morao da bude donet strateški dokument na nivou Republike Srbije, a da Beograd i druge lokalne zajednice iz tog dokumenta crpe svoje strategije. Šta će biti vaši ministarski prioriteti?

Insistiraću i već sam obavio razgovore s kolegama o izradi strategije kulturne politike u Srbiji. Nama taj dokument nedostaje. Očekujem da ćemo do kraja godine imati urađen predlog. Strategija kulturne politike jeste dokument na kojem treba da se zasniva kulturna aktivnost u državi. Izostanak strategije dovodi do konfuzije u pogledu kriterijuma, logike, načina i oblika finansiranja, zaštite od primarnog i sekundarnog značaja... Pravo je čudo da smo do sada uspevali da funkcionišemo bez jasno koncipirane strategije i zato je potreba za njom nesporna. To je, dakle, jedan od prioritetnih zadataka u prvom periodu koji nam predstoji. Isto tako obavezali smo se da u narednom, relativno kratkom roku, do kraja 2016. godine uradimo i nacrt strategije medijske politike, što je takođe vrlo osetljiva tema. To ne znači da joj se ne može pristupiti temeljno i energično. Medijsku sliku kod nas možemo okarakterisati na različite načine. Upravo sam imao sastanak s ambasadorom Majklom Davenportom, koji je izrazio interesovanje za naše planove u toj oblasti. Pokušaćemo da i u domenu medija stvari postavimo na čvrste temelje.

Promena propisa je delikatan posao. Na kojim ćete zakonima insistirati? Šta ćete preduzeti da se promeni mišljenje o kulturi?

Posle donošenja i, nadam se, usvajanja strategije kulturne politike očekuje nas intenzivan rad na drugim zakonodavnim aktivnostima. Kultura svakako nisu samo norme i zakoni, ali bez jasnog zakonskog okvira vrlo je teško uspostaviti mere i aktivnosti koje se tiču veoma osetljivog polja kulturne politike. Tu je rad na donošenju Zakona o pozorištu kao jedna od bitnih stvari i rad na donošenju i usaglašavanju postojećih propisa u oblasti zaštite kulturnog nasleđa, koje je temelj svake kulturne politike. Naše kulturno nasleđe je bogato i zaslužuje pažnju. Zakoni i propisi u tom domenu postoje, ali potrebno je doneti još neke ili postojeće prilagoditi očekivanjima, konceptima, strategiji... Tu su i druge oblasti, kao što je film, izdavačka delatnost... Čeka nas delikatan posao, ali niko se ne plaši tog zadatka. Naš najveći izazov biće da, pored ostalog, stvorimo normativni, zakonski format za uspešno odvijanje aktivnosti i programa u oblasti kulture.

Pitanje novca je važno. Rad komisija za dodelu novca posebno je izložen kritici. Kako ćete regulisati njihovo funkcionisanje? Da li ćete izdvajati festivale u posebne grupe za dodelu sredstava po projektima?

Novac jeste bitan elemenat u funkcionisanju kulturne politike društva, odnosno zajednice. Međutim, nije sve uvek u novcu. Dosta toga ima i u ohrabrivanju i osnaživanju povoljnog ambijenta za kulturne poslenike i delatnosti. Tu se radi o kadrovskoj politici, pojačavanju realne svesti poslenika u oblasti kulture, gde treba da se vidi i oseti da država i ministarstvo vode računa o njihovim interesima. Kad je reč o novcu i konkursima, nema tog konkursa čijim su ishodom zadovoljni svi učesnici. To je jednostavno priroda tog dela posla, ali i na tom polju nastojaćemo da uspostavimo još jasnije i preciznije kriterijume. Neke ćemo pojačati, druge promeniti. Analiziraćemo rad dosadašnjih komisija i preduzeti nove korake. Mislim da i tu ima prostora da se vrši pravednija distribucija sredstava, naravno, različiti su i u tom domenu pristupi: treba li finansirati manji broj manifestacija većom sumom novca ili manjim sumama novca omogućiti većem broju projekata da žive. To je osetljivo pitanje, ne možemo unapred zauzeti jasan stav, jer kulturni život i u Beogradu i celoj Srbiji vrlo često zavisi od niza programa za koje nisu potrebna veća sredstva. Kulturni život je složena materija i sastoji se iz brojnih aktivnosti u različitim oblastima. S druge strane, tu su kapitalni projekti od suštinskog značaja za koje su potrebna veća sredstva. Ova dva pristupa ne isključuju nužno jedan drugog.

Da li ćete vratiti nacionalne penzije koje je ukinuo Ivan Tasovac?

To je delikatno pitanje. Svakako da postoje pojedinci koji su svojim radom zaslužili da im se država oduži, ali i prethodna rešenja izazivala su kontroverze u javnosti. Pokušaćemo da uspostavimo jasan okvir, da i pitanju nacionalnih penzija damo prostor u javnosti. Da se vidi šta ljudi očekuju od ministarstva kulture. U širem smislu, pitanje nacionalnih penzija može da se tretira i kao zahvalnost društva pojedincima za ceo radni opus i njegove rezultate. Pitanje koje se nameće jeste i da li nacionalne penzije treba da se dodeljuju samo poslenicima iz oblasti kulture. To zaslužuje detaljniju, dublju javnu raspravu, jer postoje i druge oblasti, anonimni pojedinci, heroji svog doba, koji su ceo život proveli radeći mukotrpno, čestito i s rezultatima koji traju u vremenu, i time uticali na razvoj društvene etike i morala, predstavljali primer i zaslužili su da im se država bar na neki način oduži. Nećemo brzati s rešenjima u toj oblasti.

Kako ćete i kada početi s rešavanjem v. d. stanja u ustanovama kulture? Konkretno, kako ćete rešiti Gordijev čvor u Narodnom pozorištu u Beogradu, budući da je drugo v. d. stanje upravniku Dejanu Saviću isteklo još 14. oktobra 2014. godine, tako da ova nacionalna ustanova kulture praktično funkcioniše van zakona?

Prethodni upravni odbor Narodnog pozorišta u Beogradu, kao što je poznato, podneo je ostavku. Vrlo brzo ćemo formirati novi upravni odbor, koji će raspisati konkurs za upravnika ove nacionalne kuće i ta situacija brzo će biti rešena. Isti princip važiće i za druge ustanove kulture na republičkom nivou, jer je v. d. stanje zamišljeno kao privremeno. Ne bih da ulazim u ocene i razloge pojedinačnih okolnosti, ali ćemo insistirati da se u kratkom roku ta v. d. stanja pretvore u stanja izbora direktora na osnovu javnog konkursa.

Kulturna javnost bila je zadovoljna vašim zalaganjem za Muzej grada Beograda. Da li i naša dva najveća muzeja – Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti – mogu da očekuju vašu sličnu podršku? Imate li već konkretne ideje za njihov izlazak iz ćorsokaka?

Svi preduslovi za završetak rekonstrukcije oba muzeja su prisutni. Izabrani su izvođači radova, više neće biti uslova za produžavanje rokova i bilo kakvu aljkavost. Vršićemo stalni nadzor u saradnji s izvođačima, direktorima tih kuća i njihovim upravnim odborima. Mogu da garantujem da će se završetak radova obavljati u skladu sa zadatim rokovima. Nećemo dopustiti bilo kakav prostor improvizacijama i neodgovornom ponašanju.

Da li će biti promenjen model otkupa knjiga, budući da mnogi izdavači smatraju da koristi samo velikim izdavačkim kućama? Ranije je samo stručna komisija određivala kvalitetnije naslove, a sada biblioteke pretežno misle o ukusu šire publike i biraju bestselere...

Mora se imati na umu da komisija našeg ministarstva daje samo preporuke za otkup knjiga, a konačni izbor imaju biblioteke. Preporuke za otkup knjiga, prema nekim mišljenjima, trebalo bi da odražavaju stanje u knjižarama i na tržištu. Ta mišljenja, odnosno taj pristup, zalažu se da ono što je čitano, što je tiražno, što se prodaje, treba da nađe mesto i u bibliotekama. Ne verujem u univerzalni kvalitet takvog pristupa. Meni se čini da komisija treba da funkcioniše na jasnijem principu, ne samo izlaska u suret opštem i dominantnom ukusu publike, već i da kreira ukus i potrebe te publike u razumnoj meri, tako da ćemo u tom pravcu izvršiti izvesne korekcije.

S medijima koje su otkupili privatnici u Srbiji ima mnogo problema. Radoica Milosavljević kupio je čak četiri televizijske stanice, mesecima ne daje zaposlenima za plate, krši ugovore... Šta ćete preduzeti s tim u vezi? Kako ćete rešiti opstanak Tanjuga?

Propisi u oblasti medija zasnivaće se na pomenutoj medijskoj strategiji. U tom smislu ugledaćemo se, usvajati principe EU, ali imajući u vidu i svoje specifičnosti. Nemamo razloga da budemo prezadovoljni svojim sadašnjim medijskim stanjem. Postoje margine, neprijatne situacije, okolnosti koje moramo rešavati. Poznato je kako je nastala cela situacija vezana za Tanjug, upravo smo imali razgovore s predstavnicima EU i pokušaćemo da primenimo najbolji model. Neke države imaju svoje državne agencije s izvesnim procentom vlasništva, neke nemaju, tako da i Srbija mora da nađe svoja rešenja. Ni zemlje EU nemaju jedinstvena rešenja.

Kako komentarišete nedavni potez akademika Dejana Despića koji je u znak protesta vratio gradonačelniku Siniši Malom nagradu Beograda?

Reč je o individualnom činu, ne bih da ocenjujem motive jer je reč o našem cenjenom akademiku i pretpostavljam da je imao razloge za takav gest. U svakom slučaju, ovakav iskorak akademika Despića ukazuje na to da sistem finansijskog stimulisanja u našem društvu treba da bude predmet ozbiljnije analize. Despić je svojim gestom otvorio temu kojom društvo treba da se pozabavi. Ministarstvo kulture nastojaće da analizi te teme da puni doprinos.

Gde god je kultura u povlačenju, tu se pojavljuje estrada. Kako očistiti srpsku kulturnu baštinu od korova? Da li je usled nagomilanih problema to uopšte moguće?

Nije ga moguće jednostavno okončati. Živimo u epohi globalne dominacije industrije zabave i spektakla. Pod uticajem tokova savremenog sveta i Srbija je učesnik, pa i žrtva tog pogubnog procesa. Insistiraćemo da se polje kulture jasno odvoji od estrade i neukusa i da se napravi jasna granica između kvaliteta i poželjnog kulturnog svetonazora i onoga što, nažalost, čini deo duha vremena u kojem živimo. To nije jednostavan postupak, stvari su prilično pomešane ali ćemo nastojati da ih odvojimo i kad je reč o finansiranju, afirmisanju određenih vrednosti i poklanjanju pažnje trajnijim i dubljim kulturnim obrascima.