Da li Nemačkoj preti „patriotsko proleće”

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Sve desničarske, populističke i anti-EU stranke širom Evrope, izuzev britanskog UKIP-a, koji je predvodio Najdžel Faraž, oduševljeno su primile vest da je Alternativa za Nemačku (AfD) uspela da pretekne CDU Angele Merkel na pokrajinskim izborima na severoistoku Nemačke. Premda je u pitanju bilo osvajanje tek oko 162.000 glasova u pokrajini Meklenburg – Zapadna Pomeranija, činjenica da je svaki peti izašli birač glasao za AfD i da je time simbolično Merkelova savladana u pokrajini u kojoj je njena izborna jedinica, bila je dovoljna da AfD postane nova zvezda na nebu evropskih desničara.

„Ono što je bilo nemoguće juče sada je postalo moguće: patriote iz AfD-a zbrisali su Merkelinu stranku”, napisala je na svom tviter nalogu liderka Nacionalnog fronta Francuske Marin le Pen.

Slično oduševljenje čulo se i od austrijskih i italijanskih antiimigracionih i anti-EU stranaka, dok je lider holandske desničarske i islamofobne Slobodarske partije Gert Vilders ocenio da „sve pobede patriotskih i prema EU kritičnih partija pomažu ljudima i partijama koji vole slobodu širom cele Evrope”.

„Niko neće biti u stanju da zaustavi ’patriotsko proleće’, a definitivno su gotova stara vremena, kada su vladajuće političke elite – poput Merkelove, Olanda, Rutea i ostalih – mogle da zaobiđu i ignorišu obične ljude kada je reč o temama kao što su migracije, politika azila i politika EU. Njihov nadolazeći politički kraj je početak novog političkog talasa patriotizma, nacionalnog suvereniteta i kraj kulturološkog relativizma”, saopštio je on.

I dok nemački analitičari ocenjuju da se desničari širom Evrope raduju jer napokon u Nemačkoj imaju partnera, mnogi se pitaju da li „patriotsko proleće” preti Nemačkoj i ko su ljudi koji glasaju za AfD i šta AfD može da osvoji.

Šansa da Nemačku pogodi „patriotsko proleće” i da AfD u bilo kojoj varijanti uđe u neku pokrajinsku ili pak sledeće godine u vlast na saveznom nivou, praktično je ravna nuli. Nekadašnja partija profesora i stručnjaka, koja se od osnivanja 2013. samo zalagala za izlazak iz evrozone, promenila je fokus svoje politike u vreme izbegličke krize. Tada AfD preuzima grupa krajnjih desničara, koji objavljuju „Patriotsku platformu” i preuzimaju retoriku ksenofobnog Pokreta Evropljana protiv islamizacije Zapada (Pegida), što je neprihvatljivo za sve etablirane stranke.

Čak ni u pokrajinama u kojima je dosad AfD osvojila najviše glasova – 24 odsto u Saksoniji Anhaltu i 20,8 Meklenburgu – Zapadnoj Pomeraniji – oni ni u kojoj varijanti nisu poželjni partneri u vlasti. Pa tako Levica i socijaldemokrate (SPD), koji se bore za isto biračko telo, posle nedeljnih izbora nemaju ništa protiv da ponovo uđu u koaliciju u kojoj su bili od 1998. do 2006. Ipak, sva je prilika da će na vlasti ostati koalicija SPD i CDU.

Otežavajuća okolnost za AfD jeste i činjenica da to što na istoku Nemačke uspeva da na birališta izvede znatno više apstinenata i svojom populističkom kampanjom osvoji naklonost i dobrog dela razočaranih levičara i socijaldemokrata, ne znači da joj to jednako uspešno polazi za rukom na znatno naseljenijem zapadu Nemačke. Zbog toga ne čudi što u poslednjoj anketi prvog kanala nemačkog javnog servisa ARD, AfD na nacionalnom nivou uživa oko 14 odsto podrške, dok demohrišćanski blok CDU–CSU Angele Merkel 33 odsto.

Iako je u odnosu na pre godinu dana ovo njihov znatan skok sa tadašnjih četiri odsto podrške, a demohrišćanima pad sa 42 odsto, AfD-u ne ide na ruku to što popularnost njene liderke Frauke Petri više od tri puta manja od Merkeline u najgorim danima. Kancelarkinim radom je sada zadovoljno oko 45 odsto Nemaca, najmanje u poslednjih pet godina, dok je liderka AfD-a omiljena tek kod 14 odsto ispitanika.

Nedavna studija Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja i Univerziteta Humbolt analizirala je AfD i to ko su njegovi birači i utvrdila da će ova stranka ući ne samo u ostale pokrajinske parlamente već i u Bundestag. Utvrđeno je da oko pet odsto Nemaca, koji već dugo vremena podržavaju neku partiju, sada navodi da ima simpatije prema AfD. Iako AfD uveliko osvaja u procentima dvocifrenu podršku birača, autori ove studije ukazuju da je ovaj podatak o pet odsto stabilne podrške važan jer predstavlja znak da AfD ima dovoljno lojalnih pristalica da osigura opstanak na srednji i dugi rok, budući da je pet odsto cenzus za ulazak u savezni i pokrajinske parlamente.

Studija je utvrdila, a to se videlo i na minulim izborima, da AfD privlači nemali broj onih koji dugi nisu glasali ili koji su bili simpatizeri krajnje desničarskih partija, poput Nacionaldemokratske partije. Osim toga, za nju često glasaju i razočarane pristalice levičarskih stranaka, pa je, prema analizi agencije „Infratest dimap”, AfD u nedelju od CDU preotela 22.000 birača, ali je znatno više ojadila levo orijentisane stranke – Levica je ostala bez 16.000 birača, SPD bez 15.000, a Zeleni bez 3.000.

Ova opsežna studija, koja je uključila i intervjue oko 40.000 stranački opredeljenih ljudi, utvrdila je profil prosečnog glasača AfD-a: većinom su to muškarci, mlađi od 30 godina, nezaposleni, nedovoljno obrazovani i žive na istoku Nemačke. Međutim, to je prosek, budući da trećinu glasača AfD-a čine muškarci koji dobro zarađuju i kojima se sviđa njihova neoliberalna ekonomska politika.

Zbog svega toga, pojedini nemački komentatori ističu da bi posle ovih izbora bilo pogrešno „spakovati celu zemlju u fioku desničarskog ekstremizma”.

„U Meklenburgu – Zapadnoj Pomeraniji mnogi koji su glasali za AfD žale se da su bili zaboravljeni”, ističe komentator berlinskog „Tagescajtunga”. „Zadatak političara je da poboljšaju uslove života ljudi. Briga o lokalnim problemima, rešavanje malih sukoba, to je sad urgentno neophodno kako bi se povratila tolerancija.”