Bivši i sadašnji đaci na okupu

Serijom nastupa u koncertnim salama širom Srbije učenici Škole za muzičke talente iz Ćuprijetokom cele 2008. godine obeležavaće 35-godišnjicu postojanja ove jedinstvene ustanove u našoj zemlji. Centralni program jubileja počinje večeras od 20 časova u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine gde će, u slavu škole i njene tradicije, nastupiti njeni sadašnji i bivši đaci, danas afirmisani umetnici. Violinisti: Gordan Nikolić, Mladen Drenić i David Horvat, violista: Ljubomir Milanović, violončelisti Dragan Đorđević i Srđan Sretenović, kontrabasista Dragan Lončina, potom mali orkestar škole (deca od osam do 13 godina),i veliki ansambl (oni od 14 do 19), interpretiraće dela Hendla, Šopena, Mocarta, Baha, Bruha, Griga, Krola i Bartoka, a ulaz na svečanost, u organizaciji „Jugokoncerta”, jeste slobodan.

U razgovoru za naš list Slobodan Gerić, umetnički direktor Škole i vanredni profesor na FMUu Beogradu, govori o reputaciji ove poznate ustanove:

– Zahvaljujući profesorima Lazaru Marjanoviću i Jovanu Rakiću Škola za muzičke talente iz Ćuprije osnovana je 1973. godine, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, Fakulteta muzičke umetnosti i Opštine Ćuprija, a po uzoru na školu „Jehudi Menjuhin” u Engleskoj i Centralnu muzičku školu u Moskvi. Škola je internatskog tipa, i u toku desetogodišnjeg trajanja učenici ovde završavaju osnovnu školu, ali stiču i osnovno, i srednje muzičko obrazovanje. Ovde se školuju isključivo gudači (odseci za violinu, violu, violončelo i kontrabas), a nastavu drži najbolji kadar – univerzitetski profesori, ugledni pedagozi i koncertni umetnici, kaže Slobodan Gerić.

Školu trenutno pohađa 76 učenika iz svih krajeva Srbije, uzrasta od sedam do 18 godina, a ona je pod patronatom Fakulteta muzičke umetnosti, koji vodi računa o kvalitetu nastave, kadrovskim rešenjima, stručnim komisijama koje prate sve kolokvijume i ispite. Gerić objašnjava da su nastavni planovi ove ustanove drugačiji u odnosu na ostale muzičke škole. Programi su zahtevniji, klase manje, a školska zgrada savremena i funkcionalna, namenski izgrađena sa kamernom salom i specijalnim salama vežbaonicama.

– Škola za muzičke talente imala je visoku reputaciju i u bivšoj SFRJ, ima je i sada, a u protekle tri decenije njeni đaci su odvojili blizu 1.000 specijalnih i prvih nagrada na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Za 35 godina Škola je razvila bogatu koncertnu delatnost, beležeći nastupe svojih solista i orkestara u zemlji i u inostranstvu: Austrija, Španija, Grčka, Italija, Belgija, Francuska, Mađarska, Češka, Rusija. Većina njenih učenika je nastavljala studije u Beogradu, dok su pojedinci odlazili u inostranstvo, kaže Gerić i dodaje da se u budućnosti teži uspostavljanju kontakata sa muzičkim institucijama u regionu, i pripremi letnjih majstorskih kurseva.

Druga strana medalje, međutim, otkriva da mali talentovani đaci vežbaju na skromnom broju, i to starih, instrumenata, te u tom smislu postoji bojazan da u vremenu opšte komercijalizacije, kada nema dovoljno podrške, novca i razumevanja, najviše štete podnesu baš oni koji su od najranijeg detinjstva pažnju i vreme istrajno usmerili na umetnost. A moglo bi, predlaže naš sagovornik, još mnogo toga da se uradi. Ako ne mogu da se nabave instrumenti sada, onda, recimo, kroz mentorski rad već mogu da se izaberupripravnici koji bi prisustvovali časovima najkvalitetnijih profesora Škole, kako bi se obezbedili njihovi dostojni naslednici i nastavio lanac naše najbolje pedagogije, kad je bar o muzičkim školama reč.