Бивши и садашњи ђаци на окупу

Серијом наступа у концертним салама широм Србије ученици Школе за музичке таленте из Ћупријетоком целе 2008. године обележаваће 35-годишњицу постојања ове јединствене установе у нашој земљи. Централни програм јубилеја почиње вечерас од 20 часова у Великој сали Коларчеве задужбине где ће, у славу школе и њене традиције, наступити њени садашњи и бивши ђаци, данас афирмисани уметници. Виолинисти: Гордан Николић, Младен Дренић и Давид Хорват, виолиста: Љубомир Милановић, виолончелисти Драган Ђорђевић и Срђан Сретеновић, контрабасиста Драган Лончина, потом мали оркестар школе (деца од осам до 13 година),и велики ансамбл (они од 14 до 19), интерпретираће дела Хендла, Шопена, Моцарта, Баха, Бруха, Грига, Крола и Бартока, а улаз на свечаност, у организацији „Југоконцерта”, јесте слободан.

У разговору за наш лист Слободан Герић, уметнички директор Школе и ванредни професор на ФМУу Београду, говори о репутацији ове познате установе:

– Захваљујући професорима Лазару Марјановићу и Јовану Ракићу Школа за музичке таленте из Ћуприје основана је 1973. године, под покровитељством Министарства просвете, Факултета музичке уметности и Општине Ћуприја, а по узору на школу „Јехуди Мењухин” у Енглеској и Централну музичку школу у Москви. Школа је интернатског типа, и у току десетогодишњег трајања ученици овде завршавају основну школу, али стичу и основно, и средње музичко образовање. Овде се школују искључиво гудачи (одсеци за виолину, виолу, виолончело и контрабас), а наставу држи најбољи кадар – универзитетски професори, угледни педагози и концертни уметници, каже Слободан Герић.

Школу тренутно похађа 76 ученика из свих крајева Србије, узраста од седам до 18 година, а она је под патронатом Факултета музичке уметности, који води рачуна о квалитету наставе, кадровским решењима, стручним комисијама које прате све колоквијуме и испите. Герић објашњава да су наставни планови ове установе другачији у односу на остале музичке школе. Програми су захтевнији, класе мање, а школска зграда савремена и функционална, наменски изграђена са камерном салом и специјалним салама вежбаоницама.

– Школа за музичке таленте имала је високу репутацију и у бившој СФРЈ, има је и сада, а у протекле три деценије њени ђаци су одвојили близу 1.000 специјалних и првих награда на домаћим и међународним такмичењима. За 35 година Школа је развила богату концертну делатност, бележећи наступе својих солиста и оркестара у земљи и у иностранству: Аустрија, Шпанија, Грчка, Италија, Белгија, Француска, Мађарска, Чешка, Русија. Већина њених ученика је настављала студије у Београду, док су појединци одлазили у иностранство, каже Герић и додаје да се у будућности тежи успостављању контаката са музичким институцијама у региону, и припреми летњих мајсторских курсева.

Друга страна медаље, међутим, открива да мали талентовани ђаци вежбају на скромном броју, и то старих, инструмената, те у том смислу постоји бојазан да у времену опште комерцијализације, када нема довољно подршке, новца и разумевања, највише штете поднесу баш они који су од најранијег детињства пажњу и време истрајно усмерили на уметност. А могло би, предлаже наш саговорник, још много тога да се уради. Ако не могу да се набаве инструменти сада, онда, рецимо, кроз менторски рад већ могу да се изаберуприправници који би присуствовали часовима најквалитетнијих професора Школе, како би се обезбедили њихови достојни наследници и наставио ланац наше најбоље педагогије, кад је бар о музичким школама реч.