Izvrnuti brod

Brod društva u Srbiji nije bio izvrnut odmah sa promenom vlasti 2012. godine. Trenutak gde je naopako stanje postalo definitivno nije sasvim lako odrediti. Početak ozbiljnog ljuljanja broda bilo je ukidanje ,,Utiska nedelje”, kao signal da će javnost od tog trenutka biti sve više kontrolisana. Proces je svakako kulminirao sa događanjima ovog leta: sa izložbom „Necenzurisane laži” gde je, precizno, sav inteligentan i kritički prikaz stvarnosti u Srbiji paušalno proglašen za laž, sa najavom maltretiranja poslanika ekspozeom od 400 strana, sa suspenzijom pravnog poretka u slučaju Savamale, sa aktivnim stvaranjem atmosfere novog rata sa okruženjem u provladinim tabloidima – brod je sigurno sasvim izvrnut. Trenutno je u Srbiji skoro sve postavljeno naopako. Kao u Orvelovoj „1984”, svaka vrednost je izjednačena sa svojom suprotnošću i prave vrednosti nemaju skoro nikakvo javno uporište. Izvrnuti brodovi naravno nigde ne idu, a zarobljeni putnici pod brodom nekako još dišu, ali u atmosferi koja je sve više mučna i klaustrofobična.

Prilično je jasno i to da, iako vladajuće vrednosti mogu biti potpuno izvrnute, to u 2016. godini, na Balkanu, ne znači da će vaš život postati fizički pakao. Ukoliko isključite TV i uopšte ne pratite ono što radi vlast, ne morate primetiti da nešto ne štima. Vozovi idu, gradski prevoz takođe, prodavnice su pune robe, restorani i kafići puni gostiju. Iako se političari na liniji Srbija-BiH-Hrvatska busaju u grudi i izazivaju jedni druge na dvoboj, oni zapravo nemaju snagu da pokrenu bilo kakav stvarni sukob, niti to planiraju. Političari su postali izvor destabilizacije jer tako mobilišu deo glasača i održavaju se.

EU zvaničnici nemaju nikakav problem s tim što je naš brod izvrnut. Daleko u dvehiljaditim je ostalo uverenje da je EU neka vrsta garanta da će se ovdašnje države civilizovati. Kao i svaka administracija, i oni imaju svoje prioritete. Kad smo mi u pitanju, prioriteti su stabilizacija položaja nezavisnog Kosova i strukturne reforme koje zahtevaju dalje privatizacije javnog sektora. Predsednik EBRD Suma Čakrabarti je u toku nedavne posete Beogradu to jasno naglasio: ,,Jedna od oblasti o kojoj želim da razgovaram s vladom, i mi na tome snažno insistiramo, jeste privatizacija preduzeća koja su u javnom sektoru, jer ako se to ne desi, neće biti konkurentne kada uđu na tržište EU”. On očekuje privatizaciju Komercijalne banke, Telekoma i Srbijagasa. Kao priprema za delimičnu privatizaciju zahtevaju se i otpuštanja u EPS-u. Ako se ovome doda saradnja u planovima EU u vezi sa migrantskom krizom, ovo je zapravo sve što od nas očekuju zvaničnici EU. Ukoliko odgovorimo na ove prioritete EU, evropski zvaničnici biće puni hvale za vlasti u Srbiji, a bićemo nagrađeni i ponekim otvaranjem poglavlja na dugom i neizvesnom putu ka EU.

EU je izgubila svoju privlačnu snagu koja je nekada nosila demokratsku opoziciju u Srbiji predvođenu Demokratskom strankom, ali to ne znači da je saradnja sa državama EU izgubila svaku privlačnost. Kao i skoro sve drugo, i EU se pretvorila u manji ili veći provizorijum – na jednom njenom kraju je Grčka koju pritiska ekonomska kriza i mnoštvo migranata, a na drugom kraju Britanija, koja se od krize sklanja izlaskom iz EU. Zajednička politika i demokratska kontrola vlasti su svuda u povlačenju. Ponekad se ova dezorijentisanost ogleda u nemogućnosti da se izabere vlada, kao u Španiji, gde su u izgledu treći izbori ove godine, ili u Hrvatskoj, gde poslednja vlada nije trajala ni godinu dana. Kao odgovor na nestabilnost, svuda jača nacionalizam, kao bazičan način odbrane od neizvesnosti, način koji spušta sve kriterijume i zapravo šteti svima. Obnovljena zajednička politika u Evropi koristila bi svima, ali se trenutno čini da je to poslednje što bi trebalo očekivati.

Kada se ispod svega podvuče crta, ima li smisla truditi se oko okretanja broda? Iako okruženje i stanje evropske i svetske politike ne pružaju veliku podršku za taj poduhvat, što bi se reklo, nada umire poslednja. Možda je tačno da onako kako smo se iznenadno našli u ovoj poziciji, možemo i da se izvučemo iz nje. Brod koji bi ponovo bio uspravan možda bi nas opteretio novim zadacima i dilemama, ali bi makar mogao da se kreće.

Urednik sajta Dvogled