Изврнути брод

Брод друштва у Србији није био изврнут одмах са променом власти 2012. године. Тренутак где је наопако стање постало дефинитивно није сасвим лако одредити. Почетак озбиљног љуљања брода било је укидање ,,Утиска недеље”, као сигнал да ће јавност од тог тренутка бити све више контролисана. Процес је свакако кулминирао са догађањима овог лета: са изложбом „Нецензурисане лажи” где је, прецизно, сав интелигентан и критички приказ стварности у Србији паушално проглашен за лаж, са најавом малтретирања посланика експозеом од 400 страна, са суспензијом правног поретка у случају Савамале, са активним стварањем атмосфере новог рата са окружењем у провладиним таблоидима – брод је сигурно сасвим изврнут. Тренутно је у Србији скоро све постављено наопако. Као у Орвеловој „1984”, свака вредност је изједначена са својом супротношћу и праве вредности немају скоро никакво јавно упориште. Изврнути бродови наравно нигде не иду, а заробљени путници под бродом некако још дишу, али у атмосфери која је све више мучна и клаустрофобична.

Прилично је јасно и то да, иако владајуће вредности могу бити потпуно изврнуте, то у 2016. години, на Балкану, не значи да ће ваш живот постати физички пакао. Уколико искључите ТВ и уопште не пратите оно што ради власт, не морате приметити да нешто не штима. Возови иду, градски превоз такође, продавнице су пуне робе, ресторани и кафићи пуни гостију. Иако се политичари на линији Србија-БиХ-Хрватска бусају у груди и изазивају једни друге на двобој, они заправо немају снагу да покрену било какав стварни сукоб, нити то планирају. Политичари су постали извор дестабилизације јер тако мобилишу део гласача и одржавају се.

ЕУ званичници немају никакав проблем с тим што је наш брод изврнут. Далеко у двехиљадитим је остало уверење да је ЕУ нека врста гаранта да ће се овдашње државе цивилизовати. Као и свака администрација, и они имају своје приоритете. Кад смо ми у питању, приоритети су стабилизација положаја независног Косова и структурне реформе које захтевају даље приватизације јавног сектора. Председник ЕБРД Сума Чакрабарти је у току недавне посете Београду то јасно нагласио: ,,Једна од области о којој желим да разговарам с владом, и ми на томе снажно инсистирамо, јесте приватизација предузећа која су у јавном сектору, јер ако се то не деси, неће бити конкурентне када уђу на тржиште ЕУ”. Он очекује приватизацију Комерцијалне банке, Телекома и Србијагаса. Као припрема за делимичну приватизацију захтевају се и отпуштања у ЕПС-у. Ако се овоме дода сарадња у плановима ЕУ у вези са мигрантском кризом, ово је заправо све што од нас очекују званичници ЕУ. Уколико одговоримо на ове приоритете ЕУ, европски званичници биће пуни хвале за власти у Србији, а бићемо награђени и понеким отварањем поглавља на дугом и неизвесном путу ка ЕУ.

ЕУ је изгубила своју привлачну снагу која је некада носила демократску опозицију у Србији предвођену Демократском странком, али то не значи да је сарадња са државама ЕУ изгубила сваку привлачност. Као и скоро све друго, и ЕУ се претворила у мањи или већи провизоријум – на једном њеном крају је Грчка коју притиска економска криза и мноштво миграната, а на другом крају Британија, која се од кризе склања изласком из ЕУ. Заједничка политика и демократска контрола власти су свуда у повлачењу. Понекад се ова дезоријентисаност огледа у немогућности да се изабере влада, као у Шпанији, где су у изгледу трећи избори ове године, или у Хрватској, где последња влада није трајала ни годину дана. Као одговор на нестабилност, свуда јача национализам, као базичан начин одбране од неизвесности, начин који спушта све критеријуме и заправо штети свима. Обновљена заједничка политика у Европи користила би свима, али се тренутно чини да је то последње што би требало очекивати.

Када се испод свега подвуче црта, има ли смисла трудити се око окретања брода? Иако окружење и стање европске и светске политике не пружају велику подршку за тај подухват, што би се рекло, нада умире последња. Можда је тачно да онако како смо се изненадно нашли у овој позицији, можемо и да се извучемо из ње. Брод који би поново био усправан можда би нас оптеретио новим задацима и дилемама, али би макар могао да се креће.

Уредник сајта Двоглед