Dačić ohrabruje nesvrstane da ne priznaju Kosovo

Prilika je da se pred diplomatama iz više od 130 zemalja predstave prioriteti Srbije, a pre svega stav o Kosovu i da se parira pritiscima koje pojedine države trpe kako bi priznale njegovu nezavisnost. To su razlozi zbog kojih je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić najavio da će u subotu i nedelju prisustvovati 17. samitu Pokreta nesvrstanih zemalja, čiji je domaćin Venecuela.

Na ostrvu Margarita okupiće se 120 članica ove organizacije i 17 posmatrača, među kojima je i Srbija. Pre zvaničnog početka skupa u toku današnjeg dana biće organizovani bilateralni sastanci državnih delegacija, pa će predstavnici zvaničnog Beograda u tom delu programa moći da razgovaraju sa izaslanicima onih zemalja koje su izložene upornim zahtevima da priznaju Kosovo.

Da je učešće na ovakvom susretu „i moralna i politička obaveza za Srbiju” uveren je i predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih Živadin Jovanović. Nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ ukazuje da je ubedljiva većina zemalja koje nisu priznale Kosovo upravo u članstvu Pokreta nesvrstanih ili ima status posmatrača.

„I neće ga ni priznati ako diplomatske i političke aktivnosti Beograda budu adekvatne. Aktuelni globalni uslovi povećavaju i prostor za slobodu odlučivanja i manevrisanja Srbije. Možda blok nesvrstanih zemalja i dalje nije monolitna organizacija, ali u današnjem globalnom pomeranju sveta od unipolarnog ka multipolarnom značaj ovog pokreta raste postepeno, ali sigurno”, ističe Jovanović.

Nekadašnji šef diplomatije podseća da strukturu nesvrstanih ne čine samo manje zemlje koje mogu da budu izložene pritiscima, već i neke od vodećih država na planeti.

„Dovoljno je reći da su iz organizacije kao što je Briks, članice nesvrstanih Indija i Južna Afrika, dok su Kina i Brazil posmatrači. Tu je i više država iz Grupe 20, pa je tako jedna Indonezija u članstvu, a Argentina koja bi 2018. trebalo da preuzme predsedavanje G-20 je među posmatračima. Nema smisla danas u Srbiji govoriti da li je ona prespavala pad Berlinskog zida, ali ima svrhe upozoravati da ne sme da prespava pad unilateralnog poretka”, dodaje Jovanović.

Poslednju aktivnost pre samita u Venecueli Srbija je u Pokretu nesvrstanih imala pre dve godine, kada je Dačić predvodio srpsku delegaciju na dvodnevnoj ministarskoj konferenciji ovog bloka u Alžiru. Prethodno je na 16. samitu u Iranu, u avgustu 2012. zemlju kao ministar spoljnih poslova predstavljao Ivan Mrkić.

„Verujem da nikada nije trebalo ni da odustajemo od članstva u Pokretu i da je u prvim godinama posle 2000. učinjena ogromna greška pošto smo odbacili većinu nekadašnjih partnera iz bloka nesvrstanih. Srbija se okrenula isključivo Evropi, uz stav da nemamo šta da tražimo u Africi ili Aziji. Tako se dešavalo da jedna Nigerija, koja je najveća država Afrike, zatvori ambasadu u Beogradu. Srbija bi trebalo da povrati odnose sa tim zemljama, iako je već mnogo šansi izgubljeno”, ocenjuje Jovanović.

Osim pitanja Kosmeta, u delu srpske javnosti postoji ubeđenje da je saradnja sa Pokretom nesvrstanih u interesu Srbije i zbog dostupnosti pojedinih tržišta i iz ekonomski razloga. Poslednji primer za to mogla bi da bude i nedavna poseta načelnika Generalštaba oružanih snaga Angole koji je posetio i selo Koštunići. Tom prilikom osim o saradnji u vojnotehničkoj oblasti bilo je reči i o izvozu prehrambenih proizvoda u ovu afričku zemlju kojima bi se između ostalog hranila i tamošnja vojska.