Дачић охрабрује несврстане да не признају Косово

Прилика је да се пред дипломатама из више од 130 земаља представе приоритети Србије, а пре свега став о Косову и да се парира притисцима које поједине државе трпе како би признале његову независност. То су разлози због којих је министар спољних послова Ивица Дачић најавио да ће у суботу и недељу присуствовати 17. самиту Покрета несврстаних земаља, чији је домаћин Венецуела.

На острву Маргарита окупиће се 120 чланица ове организације и 17 посматрача, међу којима је и Србија. Пре званичног почетка скупа у току данашњег дана биће организовани билатерални састанци државних делегација, па ће представници званичног Београда у том делу програма моћи да разговарају са изасланицима оних земаља које су изложене упорним захтевима да признају Косово.

Да је учешће на оваквом сусрету „и морална и политичка обавеза за Србију” уверен је и председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић. Некадашњи министар спољних послова СРЈ указује да је убедљива већина земаља које нису признале Косово управо у чланству Покрета несврстаних или има статус посматрача.

„И неће га ни признати ако дипломатске и политичке активности Београда буду адекватне. Актуелни глобални услови повећавају и простор за слободу одлучивања и маневрисања Србије. Можда блок несврстаних земаља и даље није монолитна организација, али у данашњем глобалном померању света од униполарног ка мултиполарном значај овог покрета расте постепено, али сигурно”, истиче Јовановић.

Некадашњи шеф дипломатије подсећа да структуру несврстаних не чине само мање земље које могу да буду изложене притисцима, већ и неке од водећих држава на планети.

„Довољно је рећи да су из организације као што је Брикс, чланице несврстаних Индија и Јужна Африка, док су Кина и Бразил посматрачи. Ту је и више држава из Групе 20, па је тако једна Индонезија у чланству, а Аргентина која би 2018. требало да преузме председавање Г-20 је међу посматрачима. Нема смисла данас у Србији говорити да ли је она преспавала пад Берлинског зида, али има сврхе упозоравати да не сме да преспава пад унилатералног поретка”, додаје Јовановић.

Последњу активност пре самита у Венецуели Србија је у Покрету несврстаних имала пре две године, када је Дачић предводио српску делегацију на дводневној министарској конференцији овог блока у Алжиру. Претходно је на 16. самиту у Ирану, у августу 2012. земљу као министар спољних послова представљао Иван Мркић.

„Верујем да никада није требало ни да одустајемо од чланства у Покрету и да је у првим годинама после 2000. учињена огромна грешка пошто смо одбацили већину некадашњих партнера из блока несврстаних. Србија се окренула искључиво Европи, уз став да немамо шта да тражимо у Африци или Азији. Тако се дешавало да једна Нигерија, која је највећа држава Африке, затвори амбасаду у Београду. Србија би требало да поврати односе са тим земљама, иако је већ много шанси изгубљено”, оцењује Јовановић.

Осим питања Космета, у делу српске јавности постоји убеђење да је сарадња са Покретом несврстаних у интересу Србије и због доступности појединих тржишта и из економски разлога. Последњи пример за то могла би да буде и недавна посета начелника Генералштаба оружаних снага Анголе који је посетио и село Коштунићи. Том приликом осим о сарадњи у војнотехничкој области било је речи и о извозу прехрамбених производа у ову афричку земљу којима би се између осталог хранила и тамошња војска.