Jeftina predstava albanskih demonstranata

Kad je Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve očistila izmet i smeće iz Hrama Hrista Spasa, posekla korov, šikaru i gusto rastinje u dvorištu crkve koja se nalazi u centru Prištine, došla je gradska inspekcija da zabrani radove.

Naredili su, pre četiri dana, radnicima Eparhije i vernicima da prekinu krečenje crkvenog oltara na čijim su zidovima ispisani grafiti, pogrdne i uvredljive parole, zaustavili su farbanje vrata koja su popravljena da više ne mogu ulaziti skrnavitelji, beskućnici i životinje.

Prištinska građevinska inspekcija tražila je dozvolu za krečenje, farbanje i sređivanje kompleksa koji je potpuno zarastao i devastiran.

Crkva je reagovala na poslednje paljenje objekta i odlučila da ga, makar delimično, upristoji. Mučno ubeđivanje trajalo je čitavo popodne, a predstavnik Eparhije je na sastanku sa šefom građevinske inspekcije pitao: da li vi imate i tražite dozvolu za krečenje svoje kuće?

Odgovor šefa glasio je: „Da!” U osnovi, tu je svaki razgovor završen. Farbanje i krečenje je završeno, „radovi” su obustavljeni, a crkva je sa tri katanca zaključala svoja vrata.

Onda su se, po ko zna koji put, oglasili studenti Univerziteta u Prištini i predložili dva rešenja: rušenje ili promenu namene hrama. „Izražavamo duboko ogorčenje što vlasti Kosova još nisu ništa preduzele na rušenju ovog objekta ili promeni njegove namene u objekat koji bi služio studentima”, navodi se u pismu albanskih studenata poslatom medijima u Prištini.

Predstavnici studentskog parlamenta i studentskih organizacija prešli su sa saopštenja na konkretna dela, okupljeni u pokret „Studija, kritika, akcija”, pozvali su svoje članove na protest ispred crkve.

Na pešačkoj stazi i u očišćenom dvorištu dočekao ih je kordon od četrdeset policajaca i još petnaestak specijalaca jedinice Rosu. Njih trideset donelo je tablu na kojoj piše: „Ovaj objekat je okupirao univerzitetsko zemljište i građen je u vreme okupatora i šoviniste Miloševića”.

Zatim je predstavnik studenata Fljamur Pireva, pred kamerama, održao govor i rekao da se crkva nalazi na univerzitetskom zemljištu i „da je svaki objekat verskog ili političkog karaktera gaženje autonomije univerziteta”, kao i da studenti neće dozvoliti da se „provokacijom Srpske pravoslavne crkve vrati senka režima Miloševića na Kosovo”.

Policajci su potom propustili dvojicu studenata koji su tablu odneli do vrata crkve, pocrnelih od vatre i paljevine. U tom trenutku i ostali su potrčali ka hramu, što je policija pokušavala da spreči guranjem i hvatanjem demonstranata.

Nekoliko njih završilo je na zemlji sa lisicama i trakama na rukama, nakon čega su odvedeni iza crkve. U međuvremenu situacija se smirila, policija je pustila vezane demonstrante, a onda dozvolila trojici iz grupe da na vrata hrama podignu i trakama, kojima su pre nekoliko trenutaka vezani nasilnici, učvrste tablu s natpisom.

Dok su to radili, policija je uredno održavala distancu između novinara koji su snimali i „izvođača radova” koji postavljaju uvredljivi sadržaj na Hram Hrista Spasa. Ovo je bio znak da se raziđu i dok su kretali prema zgradi Rektorata, isti oni policajci koji su im dozvolili da postave tablu pokidali su trake i sklonili je.

Predstava je završena. Čuo se i jedan aplauz. Njime se oglasio autor ovog teksta da pokaže bedu i poniženje, da označi lošu glumu studenata i policije. Ovaj komad ima i srećan kraj, policija je zvanično saopštila: niko nije priveden, uhapšen, saslušan... Nije bilo potrebe, reč je o „pozorištu”.