Јефтина представа албанских демонстраната

Кад је Епархија рашко-призренска Српске православне цркве очистила измет и смеће из Храма Христа Спаса, посекла коров, шикару и густо растиње у дворишту цркве која се налази у центру Приштине, дошла је градска инспекција да забрани радове.

Наредили су, пре четири дана, радницима Епархије и верницима да прекину кречење црквеног олтара на чијим су зидовима исписани графити, погрдне и увредљиве пароле, зауставили су фарбање врата која су поправљена да више не могу улазити скрнавитељи, бескућници и животиње.

Приштинска грађевинска инспекција тражила је дозволу за кречење, фарбање и сређивање комплекса који је потпуно зарастао и девастиран.

Црква је реаговала на последње паљење објекта и одлучила да га, макар делимично, упристоји. Мучно убеђивање трајало је читаво поподне, а представник Епархије је на састанку са шефом грађевинске инспекције питао: да ли ви имате и тражите дозволу за кречење своје куће?

Одговор шефа гласио је: „Да!” У основи, ту је сваки разговор завршен. Фарбање и кречење је завршено, „радови” су обустављени, а црква је са три катанца закључала своја врата.

Онда су се, по ко зна који пут, огласили студенти Универзитета у Приштини и предложили два решења: рушење или промену намене храма. „Изражавамо дубоко огорчење што власти Косова још нису ништа предузеле на рушењу овог објекта или промени његове намене у објекат који би служио студентима”, наводи се у писму албанских студената послатом медијима у Приштини.

Представници студентског парламента и студентских организација прешли су са саопштења на конкретна дела, окупљени у покрет „Студија, критика, акција”, позвали су своје чланове на протест испред цркве.

На пешачкој стази и у очишћеном дворишту дочекао их је кордон од четрдесет полицајаца и још петнаестак специјалаца јединице Росу. Њих тридесет донело је таблу на којој пише: „Овај објекат је окупирао универзитетско земљиште и грађен је у време окупатора и шовинисте Милошевића”.

Затим је представник студената Фљамур Пирева, пред камерама, одржао говор и рекао да се црква налази на универзитетском земљишту и „да је сваки објекат верског или политичког карактера гажење аутономије универзитета”, као и да студенти неће дозволити да се „провокацијом Српске православне цркве врати сенка режима Милошевића на Косово”.

Полицајци су потом пропустили двојицу студената који су таблу однели до врата цркве, поцрнелих од ватре и паљевине. У том тренутку и остали су потрчали ка храму, што је полиција покушавала да спречи гурањем и хватањем демонстраната.

Неколико њих завршило је на земљи са лисицама и тракама на рукама, након чега су одведени иза цркве. У међувремену ситуација се смирила, полиција је пустила везане демонстранте, а онда дозволила тројици из групе да на врата храма подигну и тракама, којима су пре неколико тренутака везани насилници, учврсте таблу с натписом.

Док су то радили, полиција је уредно одржавала дистанцу између новинара који су снимали и „извођача радова” који постављају увредљиви садржај на Храм Христа Спаса. Ово је био знак да се разиђу и док су кретали према згради Ректората, исти они полицајци који су им дозволили да поставе таблу покидали су траке и склонили је.

Представа је завршена. Чуо се и један аплауз. Њиме се огласио аутор овог текста да покаже беду и понижење, да означи лошу глуму студената и полиције. Овај комад има и срећан крај, полиција је званично саопштила: нико није приведен, ухапшен, саслушан... Није било потребе, реч је о „позоришту”.