Gde je kraj crno-plave američke tragedije

„Ne pucaj”, uzvikivali su pre gotovo dve godine demonstranti u 170 gradova, od Los Anđelesa do Njujorka, u znak protesta što beli policajac neće odgovarati za to što je na ulici u gradu Ferguson ubio crnog tinejdžera. Ali belci u plavoj uniformi nastavili su da ispaljuju smrtonosne metke. Ubrzo potom u Klivlendu je upucan dečak jer je držao u ruci plastični pištolj. Pucnji iz službenog pištolja odjeknuli su i pre tri dana u gradu Šarlot. Mrtav na ulicu je pao crnac, a očevici kažu da je u ruci imao knjigu. Usledile su demonstracije i neredi, buknuvši toliko da od juče u ovom gradu vlada vanredno stanje. Prethodile su mu pucnjave, povređeni s obe strane, demolirani izlozi i požari.

Ipak, odluka guvernera savezne američke države Severna Karolina da uvede vanredno stanje neće potisnuti duboki bes i nezadovoljstvo Afroamerikanaca zbog nevolja koje ih prate – od rasizma i diskriminacije do brutalnih uličnih obračuna. Jasno je ovo bilo guverneru Petu Mekroriju kada je naložio i raspoređivanje pripadnika Nacionalne garde. Na umu je imao i prekjučerašnji događaj.

Naime, Afroamerikancima se ne dopada zvanični policijski izveštaj koji kaže da je naoružanog Kita Lamonta Skota (43) usmrtio policajac, takođe afroameričkog porekla. Navedeno je dalje, piše ondašnja štampa, da je prvo nekoliko puta bio upozoren i da mu je više puta rečeno da odloži oružje.

S druge strane, susedi ubijenog crnca tvrde da su videli da Skot nije imao pištolj, već da je u ruci držao knjigu, a da je policajac koji ga je ubio zapravo belac. Ondašnji šef policije, takođe crnac, odgovorio im je, prenosi „Njujork tajms”, da su na licu mesta pronašli pištolj, a ne knjigu.

U svakom slučaju, smrtonosnim metkom se „crno-plava” američka tragedija proširila i na Šarlot, koji je tako postao samo jedan od  gradova u kojima se od onog novembarskog dana kada se uzvikivalo: „Ne pucaj” – dešavaju ubistva. Održavaju se i protesti jer su slučajevi pod istragom, a sve se glasnije čuje da je jedan od ubijenih crnaca bio drogiran ili da je u vreme kada je u Americi lako doći do oružja stradali dečak mahao plastičnim pištoljem koji stravično sliči pravom. Ipak, drugoj strani to nije opravdanje za smrt i činjenicu da se ulični pločnici i parking mesta pretvaraju u svetilišta.

Policajci su ubili dečaka koji je držao igračku, tinejdžera s vidno podignutim rukama i sada Kita Skota dok je, navodno, držao knjigu.

Padali su crnci, a da li su ti policajci, kada su pucali, možda ubijali sledećeg predsednika? Oni ne znaju na koga potežu pištolj. Ne znaju njihovo poreklo. Upravo sada imaju crnog predsednika. Uostalom, možda „ubijaju” i aktuelne predsedničke kandidate.

Ni Hilari Klinton ni Donald Tramp u predizbornim govorima nisu rekli ništa što bi Afroamerikance navelo da pomisle da će rešiti njihove probleme. Klintonova je nedavno podvukla da ima još mnogo nepoznanica o ovim incidentima, ali da se zna da se imena dopisuju na listu ubijenih crvaca. Nije propustila da podseti ni da policajci svakodnevno hrabro služe državi. Metodom sedenja na dve stolice poslužio se i Donald Tramp, koji je na „Tviteru” napisao da se nada da će se nemiri u gradiću Šarlot okončati. Poželeo je brz oporavak povređenima i pozvao na jedinstvo.

Ali, ljudi koji su došli da izjave saučešće roditeljima ubijenog Kita kažu da im jedinstvo nije dovoljno. Ankete pokazuju da je među Afroamerikancima, iako je obećao da će ih osloboditi siromaštva i nasilja, podrška Trampu izostala.

Bez sudskih presuda policajcima ili konkretnih rešenja za ovaj ili problem u vidu terorističke pretnje koju dobijaju iznutra od svojih državljana, nisu samo Afroamerikanci ti koji trenutno ne razmišljaju o predsedničkim kandidatima.

Trampov predlog da treba podići zid i zabraniti muslimanima da uđu u Ameriku neće rešiti to što se naturalizovani američki državljani iz migrantskih porodica pretvaraju u tempirane bombe.

Kada je Ahmad Kan Rahami, koji je odrastao u Nju Džersiju, pre nekoliko dana izveo napade u svom kraju i na Menhetnu, „Njujork tajms” je zaključio da ovaj slučaj ukazuje na rupe u antiterorističkom planu Trampa i Klintonove. Dok demokratkinja pokušava da bude revnosna, republikanac je nastojao da pokaže da je napad neizbežan rezultat slabe antiterorističke i imigracione politike predsednika Obame i Klintonove.

Ali njujorški list podvlači da u planovima oba kandidata ne postoji ništa što bi moglo da učini da ne eksplodira novi Ahmad. Njegov put od dečaka migranta, naturalizovanog Amerikanca, do optuženog teroriste jasno govori da je debata koja se vodi u jeku kampanje suviše pojednostavljena – da se, piše list, ne bavi najtežim i najbitnijim uzrokom radikalizacije mladića u Americi kada se lični demoni pretvaraju u ideološko nasilje. Kao što se potencijalni predsednici ne bave ni dubljim uzrokom obračuna policije s crncima kada pozivaju na jedinstvo.

Rasizam je u Americi oličen u činjenici da Afroamerikanci čine 12 odsto američke populacije i 40 odsto zatvorenika. Nije mali broj sudija koji su isticali da je posredi profilisanje osumnjičenih samo na osnovu rase i da su zbog stereotipa o opasnim mladim crncima privođeni i maltretirani obični građani. Reklo bi se – i upucani.