Udar na džep visokih škola

I dok se akademska javnost Srbije trenutno bavi problemom naučnika i večitih studenata, naredno skupštinsko zasedanje može da donese šok koji niko nije očekivao, a naročito ne – visoke škole. Naime, ukoliko poslanici većinom podrže najnovije inovacije Zakona o visokom obrazovanju koje je podnela član Odbora za obrazovanje i nekadašnja predsednica ovog tela mr Aleksandra Jerkov, strukovni masteri biće izbačeni iz zakona. To bi značilo da visoke škole neće imati pravo da upisuju veliki broj brucoša koji su zainteresovani za ovu vrstu studija, koje su na to računale kao na ogroman izvor prihoda.

Kako je naš list pisao u više navrata, uvođenje strukovnih mastera, jeste deo plana Vlade i prosvetnih vlasti, ali do 2020. godine, dok visoke škole smatraju da im zakon dao za pravo i da još prošle jeseni počnu da upisuju studente i na ovu vrstu studija. U tome su prošlog leta dobili podršku i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje (NSVO), na šta je iz Ministarstva prosvete uzvraćeno da je ovde reč o ogromnim pritiscima lobija visokih škola na NSVO. Prosvetne vlasti su tada upozorile studente da ne nasedaju na informatore visokih škola, u kojima prednjače pre svega škole ekonomske struke i da se ne upisuju na master strukovne studije.

Čitava priča je praćena i incidentom u kojem je pretučen pomoćnik ministra za visoko obrazovanje dr Milovan Šuvakov, jedan od glavnih zagovornika stava da još nije vreme za uvođenje strukovnih mastera, što je inače smatrala i čitava Verbićeva ekipa, kao i deo Komisije za akreditaciju. Šuvakov je napadnut nekoliko sati pred sednicu NSVO na kojoj je ovo telo dalo „zeleno svetlo” visokim školama.

Da još nije vreme za strukovne mastere, smatra i Aleksandra Jerkov. U njenom predlogu piše da master strukovne studije postoje u zemljama sa jakom industrijom i dobro razvijenom i planiranom „socijalnom infrastrukturom”. U takvim zemljama veći nivo stručnog tj. strukovnog znanja ima smisla, a ti stručnjaci, kroz blisku saradnju sa kompanijom za koju se školuju, pripremaju se za unapred poznate funkcije.

U Srbiji, ističe Jerkov, uvođenje master strukovnih studija rezultiraće obrazovanjem profila koji neće imati gde da se zaposle zbog uske specijalnosti za koju ne postoji poslodavac, a uvodi se isključivo zbog finansijskih interesa visokih strukovnih škola.

Ona je uz brisanje strukovnih mastera iz zakona, predložila i da Komisija za akreditaciju ubuduće izdaje uverenje (ili rešenje o odbijanju zahteva) o akreditaciji fakultetima i visokim školama u roku od devet meseci. Zakon trenutno govori da ovaj dokument mora da se izda u roku od 12 meseci, ali su i tih godinu dana veoma rastegljivi.

Jerkov je takođe predložila i da se iz zakona izbaci obaveza da se prilikom akreditacije fakulteta i visoke škole konsultuju i stručnjaci iz inostranstva, ukoliko takvih ličnosti nema u Srbiji. Ona obrazlaže da ovo ne sme biti pravilo, jer se onda šalje poruka da se domaćim stručnjacima ne veruje, a i nepotrebno se povećavaju troškovi akreditacije.

Na pitanje „Politike” da li očekuje da će njeni predlozi dobiti podršku, ona odgovara kako se nada da će biti usvojen čitav paket koji je pripremila, a koji se odnosi i na Zakon o udžbenicima i Zakon o osnovama sistema osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

– Predlog je vrlo sličan amandmanima koje sam podnosila kada smo usvajali Zakon o visokom obrazovanju. Tad poslanici većine nisu imali sluha za ove predloge, ali ovoga puta možda bude drugačije – ako im novi ministar prosvete drugačije sugeriše – kaže Aleksandra Jerkov.

Na osnovu onoga što se događalo tokom prošle godine  moguće je da će ovaj predlog ipak proći u skupštini. Dr Zorana Lužanin, koja je bila deo Verbićeve ekipe podseća i da je Akcioni plan za sprovođenje Strategije obrazovanja koji je usvojila Vlada – obavezujuć. Po tom planu, predviđeno je uvođenje master strukovnih studija do 2020. godine, kao i da se mladi školuju samo za specifične oblasti i pošto se završi lista zvanja kako se i ne bi dobijale diplome koje ne prepoznaje ni tržište rada.