Osuđenik Šok pobegao nag iz zatvora

Bekstvo dvojice osuđenika 16. septembra iz Okružnog zatvora u Beogradu samo je jedno u dugom nizu bekstava u istoriji ovog kazamata. Beogradski Okružni zatvor (nekada Centralni) „rezervisan” je u najvećem broju za pritvore i u njemu su uglavnom osuđenici koji leže do godinu dana.

Begunci su pre gotovo mesec dana utekli iz kuhinjskog magacina u kojem su radili kao pomoćno osoblje. Isekli su katanac na prozoru, provukli se u dvorište, a potom preskočili ogradu u tom delu zatvora i pobegli.

Jedan je osuđen na četiri meseca zatvora zbog nanošenja lakih povreda, a drugi na sedam meseci zbog sitnih krađa. Saznajemo da još nisu uhvaćeni.

Bekstva u ovom zatvoru događala su se skoro svake godine od kako je počeo sa radom a osuđenici su se na razne načine dovijali kako bi došli do slobode...

Na Svetog Savu 1972. osuđeni kriminalac pod nadimkom Šok pobegao je nag iz Okružnog zatvora u Beogradu. Doduše, poneo je i peškirić, ali ova činjenica ne umanjuje spektakularnost Šokovog bekstva na slobodu.

„Od 1953. godine, kada je pod nazivom Centralni zatvor u Beogradu počeo sa radom, na jednom prozoru u kupatilu na prvom spratu, gde su se kupali pritvorenici, nije bilo rešetaka. Gotovo dve decenije kasnije Šok je otvorio prozor, provukao se kroz njega i spustio se u garažu. Otvorio je spoljna vrata i uspeo da pobegne go. Ali čuo sam da je kasnije uhvaćen”, kaže u razgovoru za „Politiku” Albe Prčić, koji je u to vreme radio u ovom kazamatu kao referent.

Osuđeniku Šoku ovo nije bilo prvo bekstvo. Na javnom suđenju pobegao je iz Palate pravde, dodaje naš sagovornik.

Dok su ga izvodili iz sudnice, Šokova majka i sestra koje su prisustvovale suđenju, blokirale su stražaru prolaz na vratima i omogućile Šoku da zbriše.

„Jedna je stala na jednu, a druga na drugu stranu vrata i kada je on izašao zatvorile su prolaz stražaru”, priča Albe Prčić koji je dve decenije radio u Okružnom zatvoru i po sopstvenom pripovedanju svašta je čuo i svega se nagledao.

Interesantno bekstvo, dodaje on, desilo se 1963. godine: „Pritvorenik koji je radio u kuhinji, izneo je smeće u kontejner i više ga nismo videli.”

Početkom osamdesetih odigralo se i četvorostruko bekstvo iz ovog zatvora. Na drugom spratu bilo je odeljenje za kartonažu. Naš sagovornik priča da su tu radili oni koji su osuđeni, ali su čekali pravosnažnost presude.

„Jedne noći bilo je slabije obezbeđenje. Četvoročlana banda koja je radila na ovom odeljenju iskoristila je odsustvo straže. Od čaršava su napravili konopac i spustili se sa drugog sprata na šetalište. Zatim su se pomoću gromobrana popeli na krov i sa druge strane zgrade, takođe niz gromobran, sišli na ulicu”, kaže naš sagovornik.

Jedan osuđenik pobegao je sa odeljenja za pakovanje. Iskoristio je priliku, kaže Prčić, da se kroz šalter izvuče u salu za prijem i odatle preko hola na slobodu.

„Bilo je dobro obezbeđenje u zatvoru dok sam ja tamo radio. Ali ako neko reši da pobegne on će u tome i uspeti. Zatvorenici i pritvorenici sve vreme razmišljaju o tome kako da se vrate na slobodu. Svakakve ideje im padaju na pamet”, zaključuje Albe Prčić.

U novijoj istoriji Okružnog zatvora u Beogradu 2005. zabeleženo je bekstvo zatvorenika Zorana Raškovića Serdara.

On je iz ovog zatvora pobegao tokom redovne posete advokata. Nije bilo nikakve spektakularne akcije bekstva, Serdar je prosto išetao kroz glavni ulaz Centralnog zatvora. Čuvari su ga pustili da izađe iz prostorije, u kojoj je čekao na posetu svog advokata, zatim je hodnikom prošetao tik pored kancelarije upravnika zatvora i nestao.

Pored pravih postoje i umišljeni begunci, kaže za naš list kriminolog Zlatko Nikolić.

„Oni sanjaju i do detalja razrađuju bekstvo, čak i šta će raditi posle, ali nikada ne pobegnu iz zatvora. Nikome ne pričaju o tome. Tako dok sanjaju potiskuju zatvorske teskobe”, kaže kriminolog.

On dodaje da se dešavalo da dvojica iz sobe pobegnu, a trojica njihovih cimera ostanu u zatvoru.

Ne podnose psihički svi isto lišenje slobode koje im stvara teskobu, smatra Nikolić. Bilo je i primera da zatvorenici beže iz kazamata dan pred završetak kazne.

„Jednostavno ne mogu da izdrže do sutra”, kaže kriminolog.

Vreme provedeno u bekstvu ne računa se u kaznu. Takođe, bekstvo iz zatvora nije prekršajni već disciplinski prestup.

„Bekstvo iz zatvora kod nas nije krivično delo, ali ako pri bekstvu osuđenik napravi neko krivično delo, na primer, povredi stražara, uzime taoce... to se dodatno procesuira”, navodi Zlatko Nikolić.

Upravo su tako osuđeni na po godinu i po dana zbog pokušaja bekstva Sretko Kalinić i Željko Milovanović, pripadnici poznatih kriminalnih grupa. Njih dvojica su u rano jutro 7. februara 2012. uspeli da izađu iz svojih ćelija koje su se nalazile u pritvorskoj jedinici Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici.

Bonsekom su presekli rešetke i izašli u hodnik. Tu su savladali zatvorskog čuvara Ninoslava Strahinića.

Kalinić i Milovanović su koristili bonsek, ali glavna alatka za sečenje rešetaka u zatvoru nekada je bila „tajlandska sajlica”. Ona je bila „zgodna” da se prokrijumčari u zatvor u tubi paste za zube ili u patikama. Međutim, prilikom sečenja rešetaka ovom sajlicom, čuo se odzvanjajući zvuk u hodnicima. Zatvorenici su morali da smisle rešenje – kako da „ubiju” zvuk?

Nekada su zatvorenici nosili šapke od čoje koje bi pokvasili vodom i naslonili na šipku dok je seku „tajlandskom sajlicom”. Takođe, naslanjali bi natopljen hleb i zvuk bi utihnuo.