Lončar smenio direktorku lozničke bolnice

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar naložio je smenu direktorke lozničke bolnice i načelnika hirurgije u ovoj ustanovi.

Ova odluka usledila je pošto su rezultati stručnog nadzora obavljeni u lozničkoj bolnici pokazali da je bilo propusta u lečenju osmogodišnjeg dečaka Radenka Nikodinovića, koji je preminuo nakon preloma ruke.

Lončar je naglasio i da je pokrenut postupak pred Lekarskom komorom Srbije, koja će odlučivati o oduzimanju licence za rad lekaru koji je lečio dečaka u lozničkoj bolnici, ali i da će policija i tužilaštvo uraditi svoj deo posla.

A gde je zapravo došlo do propusta? Većina ortopeda sa kojima smo razgovarali nije htela da komentariše način lečenja preminulog dečaka. Ali, stručnjaci su složni u jednoj činjenici – da je lekar u Loznici morao da zadrži dečaka na bolničkom lečenju barem jedan ili dva dana, kako bi dete dobilo lekove i određeni infuzijski rastvor, a nikako nije smelo da se dogodi da mu se na ranu samo stavi gips i da se pusti kući.

Ortoped dr Branko Sbutega za „Politiku” naglašava da treba imati na umu da se kod otvorenih preloma ruke umesto gipsa uglavnom stavlja takozvani spoljni fiksator i da je važno da se odmah u lečenje uključe antibiotici. Ukoliko se protokoli poštuju, veoma retko se dešava da pacijent dobije sepsu.

Kod otvorenih preloma stručnjaci podrazumevaju da je potkožno tkivo zagađeno bakterijama i zato se preventivno daju odgovarajuće doze antibiotika.

– Otvoren prelom se uvek tretira kao rana koja je inficirana i koja prvo mora da se dobro obradi i očisti, zatim da se tu stavi gomila antiseptičkih sredstava i da se odstrani nekrotično tkivo. Tek onda se stavlja gips ili spoljni fiksator, koji je mnogo bolja opcija jer lekar ima uvid u stanje rane. Fiksator pomaže da se ruka postavi u najbolji anatomski položaj i da se ta pozicija održava. Kod odraslih zarastanje rane duže traje, oko šest nedelja, a kod dece je taj postupak kraći jer je mogućnost regeneracije tkiva kod mališana brža. Ukoliko se kod osobe sa otvorenim prelomom primeti povišena temperatura, lekar mora odmah da skine gips ako je postavljen jer treba utvrditi da li je došlo do infekcije – naglašava dr Sbutega.

Dečak Radenko Nikodinović je sa znacima sepse i otečenom rukom u četvrtak ujutru primljen u Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić”, kaže za naš list profesor dr Radoje Simić, direktor ove ustanove. Tada mu je urađeno snimanje, takozvana CT angiografija ruke, i hitno je operisan.

– Uradili smo tri velike operacije kod deteta i jednu manju, gde smo morali da postavimo određene cevčice u bubne opne kako bi mališan mogao da ide na terapiju u hiperbaričnu komoru. Prilikom prve operacije oslobodili smo pritiska krvne sudove mišića nerava, kod druge smo odstranili propale delove mišića, a u trećoj smo morali da vadimo tromb (krvni ugrušak). Planirano je da mališan ima pet tretmana u hiperbaričnoj komori, ali je, nažalost, samo jednom bio u njoj. U lečenje deteta bili su uključeni prošireni timovi lekara i dali su sve od sebe da pomognu – kaže dr Simić.

Iako je obdukcija trebalo da se uradi u Institutu za majku i dete, na kraju je odlučeno da to bude obavljeno u Institutu za sudsku medicinu.

Kako nezvanično saznajemo od stručnjaka koji se bave ovom oblašću medicine, kompletni rezultati obdukcije bi mogli da budu završeni tek za 10 do 15 dana, jer posle osnovne obdukcije sledi analiza uzoraka tkiva pod mikroskopom a postoji i mogućnost dodatnog obrađivanja biohemijskih analiza.

Pred sudovima časti od 2012. bilo oko 800 predmeta

Mali broj porodica koje su tražile pravdu za svoje najbliže jer su navodno stradali zbog lekarske greške, dobio je i zvaničnu potvrdu da je doktor zaista pogrešio. Ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar podsetio je da je dosad u Srbiji oduzeto 30 licenci za rad zbog lekarske greške.

Kako nezvanično saznajemo, sudovi časti Lekarske komore Srbije, koji rade od 2012. godine, do sada su imali oko 800 predmeta. Prošle godine je oduzeto nekoliko licenci za rad na osnovu procene da je reč o nekoj vrsti lekarske greške, ali ne one koja je imala za posledicu krivično gonjenje.

Da bi se u našoj zemlji tačno znalo šta je lekarska greška, neophodno je da se oformi centralni registar lekarskih grešaka. Zahvaljujući njemu, na primer u Nemačkoj, godišnje se beleži više od 40.000 lekarskih grešaka. Stručnjaci smatraju da bi kod nas najpre zakonski morali da postanu obavezujući protokoli lečenja, koji štite lekare ukoliko su u lečenju postupili po njima.

Kada je krenulo obnavljanje licenci za rad 24.000 lekara, u strukovnoj komori su, na osnovu kaznene evidencije, uvideli da među lekarima ima trgovaca ljudima, osoba koje su obljubile maloletno dete, onih koji su se bavili trgovinom drogom i masom dela koja spadaju u zloupotrebu službenog položaja. Tu se svrstava i falsifikovanje službenih isprava i lekarskih nalaza zbog sticanja koristi.

– Etički odbor je razmatrao njihovu dostojnost i odlučivao o oduzimanju licence. Bilo je 17 odluka da su lekari nedostojni za rad i njima je privremeno oduzeta licenca. Kod nekih će doći do evaluiranja odluka za šest meseci ili godinu dana. Mi ranije nismo znali da su neki lekari bili optuženi za teško krivično delo protiv zdravlja ljudi pre četiri ili pet godina, pa smo čim smo dobili tu informaciju, za tri lekara trajno oduzeli licencu – svojevremeno je u razgovoru za „Politiku” ovu informaciju otkrila dr Vesna Jovanović, bivša direktorka komore.