I Vrhovni sud uskoro o švajcarcima

Vrhovni kasacioni sud zauzeće stav povodom sudske prakse u predmetima o stambenim kreditima u švajcarskim francima, saznaje nezvanično „ Politika”. O ovom spornom pitanju, sud će se izjasniti uskoro, posebno posle prve pravosnažne presude koju je u korist vlasnika kredita doneo Apelacioni sud u Novom Sadu.

Stav Vrhovnog kasacionog suda trebalo bi da posluži nižestepenim sudovima koji odlučuju o hiljadama ovakvih predmeta u celoj Srbiji, a sudska praksa, posle toga ubuduće bi bila ujednačena kako se ne bi događalo da neko u Nišu, na primer, dobije spor protiv banke, a u Subotici ga izgubi.

Da Vrhovni kasacioni sud mora što pre da se izjasni o problemu građana zaduženih u švajcarskim francima nedavno je u intervjuu za „Politiku” izjavio sudija Ustavnog Suda dr Dragiša Slijepčević. On je naglasio da je stav Vrhovnog suda važan da bi se sprečile sve štetne posledice bilo kakvih sporova.

– Trebalo bi da zauzme jasan stav, da se problem ne bi sveo na to da prvostepeni sud presuđuje jedno, a drugostepeni predmete vraća zbog formalnih razloga – rekao je sudija Slijepčević.

Na savetovanju sudija koje je pre nekoliko dana održano u Vrnjačkoj Banji opet je bilo reči o bankarskim ugovorima i stambenim kreditima u švajcarskim francima. Vesna Subić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, imala je izlaganje o sudskoj praksi, koja se odnosi na ugovore za kredite sa valutnom klauzulom. Ona je ukazala da se za sada razlikuju stavovi prvostepenih i Apelacionog suda kada je reč o tužbama za raskid ugovora.

– Prvostepeni sudovi smatraju da nema razloga za raskid ugovora zbog izmenjenih okolnosti, dok je Apelacioni sud u Beogradu zauzeo stav da bi trebalo izvođenjem dokaza (veštačenjem) pouzdano utvrditi da li su zbog enormnog skoka deviza u odnosu na dinar, od zaključenja ugovora do podnošenja tužbe, ugovori izgubili osnov. Da li su korisnici kredita u vreme uzimanja ovih zajmova mogli da predvide ovoliki skok švajcarskog franka i da li je promena kursa uticala na njihovu mogućnost da i dalje ispunjavaju svoje obaveze po ugovoru – navedeno je u izlaganju sudije Subić.

Inače, odluke sudova koji odlučuju o ništavosti ovih ugovora sa valutnom klauzulom, odredbi o promenjivoj kamatnoj stopi, ali i tužbama za raskid ugovora zbog izmenjenih okolnosti značajni su, kako se čulo u ovom izlaganju, ne samo zbog građana ili banaka, nego i zbog sudova i sudske prakse koja bi trebalo da se ujednači.

– Kada je reč o ništavosti ugovora u celini, sudska praksa jeste ujednačena i to tako što sudovi smatraju da su ugovori o dinarskim kreditima sa valutnom klauzulom između građana i banaka punovažni u smislu forme i sadržine, jer ispunjavaju uslove propisane Zakonom o obligacionim odnosima – smatra sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Sudska praksa je ujednačena i kada je reč o odredbi o promenjivoj kamatnoj stopi u skladu sa poslovnom politikom banke. Sudovi smatraju da su ove odredbe ništave jer su u suprotnosti sa osnovnim načelima obligacionih odnosa, pre svega jednake vrednosti davanja. Ovlašćenja banke, da visinu kamatne stope u skladu sa poslovnom politikom, obavezu korisnika čini neodređenom i neodredivom.

Posledica poništaja ove odredbe je da su banke dužne da klijentima vrate razliku za preplaćene iznose, s tim da i dalje postoji razlika u odlukama sudova u kojoj valuti bi trebalo da im vrate novac (dinari ili devize u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate). Sudovi se različito odnose i kada je reč o kamati, odnosno da li tužioci imaju pravo na kamatu na svaki pojedinačni mesečni iznos koji su preplaćivali bankama ili na kamatu od dana podnošenja tužbe.