Institut „Dedinje” dežura jednom nedeljno

Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” počeo je da dežura jednom nedeljno i zbrinjava pacijente sa akutnim infarktom miokarda, kako bi se bar malo rasteretio Klinički centar Srbije. Jer, infarkt srca jedan je od najčešćih problema kod kardiovaskularnih bolesti, dnevno ga doživi 47 ljudi u Srbiji od kojih 15 ne preživi.

Za sada su dežurstva organizovana ponedeljkom ili utorkom, a kako je najavio profesor dr Predrag Milojević, direktor instituta, postoji mogućnost da ova ustanova još jednom sedmično zbrinjava hitne pacijente sa infarktom srca.

– Nismo ranije mogli da se uključimo u sistem dežurstava jer imamo ograničen broj kreveta. Boljom organizacijom posla i smanjenjem broja bolničkih dana ležećih pacijenata za određene bolesti uspeli smo da prevaziđemo problem. Za nekoliko meseci analiziraćemo rezultate i razmotrićemo povećanje broja dežurstava – istakao je dr Milojević.

Za lečenje u ovoj ustanovi vlada veliko interesovanje pacijenata i neophodno je proširenje kapaciteta radi bržeg zbrinjavanja svih sa lista čekanja pa rukovodstvo instituta insistira na realizaciji projekta izgradnje novog objekta „Dedinja 2”. Nova zgrada bi se „naslanjala” na postojeću bolnicu i bila bi povezana sa njom, imala bi oko 9.000 kvadratnih metara i oko 100 kreveta. U toku je izrada dokumentacije za izgradnju objekta, kaže dr Milojević, kao i usaglašavanje dokumentacije sa zakonskim procedurama. U novom objektu bi bolesničke sobe bile dvokrevetne, a stekli bi se i uslovi za povećanje broja intervencija u novim operacionim salama. Uvećanjem broja zahvata došlo bi se do rasterećenja lista čekanja koje sada, za neke intervencije, iznose do dve godine.

– Pre nekoliko meseci revidirali smo liste čekanja i smanjili ih u startu za 20 odsto jer su neki bolesnici odustali od intervencije, a neki su preminuli. Jedan broj pacijenata odlučio je da se nađe na zajedničkoj listi sa drugim zdravstvenim ustanovama i da na intervenciju ranije stigne u KCS, u kliniku u Nišu ili u Sremskoj Kamenici. Sve ustanove koje se bave zbrinjavanjem kardiohirurških bolesnika su odlične i dobro rade. Najviše se čeka za ugradnju veštačkih valvula i baj-pas koronarnu hirurgiju. Reč je o stabilnim bolesnicima, za koje je procenjeno da mogu da čekaju na intervenciju. Ukoliko kod nekog od njih dođe do pogoršavanja bolesti i smatraju se životno ugroženim, oni se hitno zbrinjavaju. Realno je da lista čekanja bude oko godinu dana – smatra dr Milojević.

Sa većom edukacijom stanovništva o bolestima i prodoru interneta u gotovo sve domove, ali i razvoju domova zdravlja, lekari ove kuće se ne sreću tako često sa zapuštenim slučajevima kao što je to nekada bio slučaj. Pacijentima smetaju dugi redovi ispred ordinacija i gužve ispred čekaonica. Ambulante u institutu rade u dve smene, ali je naš narod, kaže dr Milojević, navikao da dolazi već u osam sati i čeka red, iako na primer ima zakazan pregled u 11 sati. A onda slede žalbe zbog višečasovnog čekanja...

– Kada je bolnica zidana, planirano je da se u njoj obavlja oko hiljadu operacija svake godine, a mi danas imamo oko 3.600 intervencija godišnje. I u čekaonicama nije bilo predviđeno da će biti toliko pacijenata, pa su uski prolazi. Stalno moramo da apelujemo na pacijente da obavezno na pregled dolaze sa dokumentacijom koju imaju i kardiološkim pregledom, a ne bez ijedne analize – dodaje dr Milojević.

Ova bolnica uključena je i u kardiohirurška dežurstva u drugoj polovini svakog meseca, i to 24 sata. Osim toga, lekari obave veliki broj intervencija iz oblasti elektrofiziologije, kako bi zbrinuli što je moguće više pacijenata sa poremećajem srčanog ritma, ubrzanog ili nepravilnog rada srca. Poznati su i po intervencijama iz oblasti vaskularne i endovaskularne hirurgije.

Institut u brojkama u prošloj godini

50.000 specijalističkih pregleda

3.617 invazivnih kardioloških procedura

1.900 operacija na srcu

1.800 vaskularnih intervencija

8.952 ležeća bolesnika