Институт „Дедиње” дежура једном недељно

Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње” почео је да дежура једном недељно и збрињава пацијенте са акутним инфарктом миокарда, како би се бар мало растеретио Клинички центар Србије. Јер, инфаркт срца један је од најчешћих проблема код кардиоваскуларних болести, дневно га доживи 47 људи у Србији од којих 15 не преживи.

За сада су дежурства организована понедељком или уторком, а како је најавио професор др Предраг Милојевић, директор института, постоји могућност да ова установа још једном седмично збрињава хитне пацијенте са инфарктом срца.

– Нисмо раније могли да се укључимо у систем дежурстава јер имамо ограничен број кревета. Бољом организацијом посла и смањењем броја болничких дана лежећих пацијената за одређене болести успели смо да превазиђемо проблем. За неколико месеци анализираћемо резултате и размотрићемо повећање броја дежурстава – истакао је др Милојевић.

За лечење у овој установи влада велико интересовање пацијената и неопходно је проширење капацитета ради бржег збрињавања свих са листа чекања па руководство института инсистира на реализацији пројекта изградње новог објекта „Дедиња 2”. Нова зграда би се „наслањала” на постојећу болницу и била би повезана са њом, имала би око 9.000 квадратних метара и око 100 кревета. У току је израда документације за изградњу објекта, каже др Милојевић, као и усаглашавање документације са законским процедурама. У новом објекту би болесничке собе биле двокреветне, а стекли би се и услови за повећање броја интервенција у новим операционим салама. Увећањем броја захвата дошло би се до растерећења листа чекања које сада, за неке интервенције, износе до две године.

– Пре неколико месеци ревидирали смо листе чекања и смањили их у старту за 20 одсто јер су неки болесници одустали од интервенције, а неки су преминули. Један број пацијената одлучио је да се нађе на заједничкој листи са другим здравственим установама и да на интервенцију раније стигне у КЦС, у клинику у Нишу или у Сремској Каменици. Све установе које се баве збрињавањем кардиохируршких болесника су одличне и добро раде. Највише се чека за уградњу вештачких валвула и бај-пас коронарну хирургију. Реч је о стабилним болесницима, за које је процењено да могу да чекају на интервенцију. Уколико код неког од њих дође до погоршавања болести и сматрају се животно угроженим, они се хитно збрињавају. Реално је да листа чекања буде око годину дана – сматра др Милојевић.

Са већом едукацијом становништва о болестима и продору интернета у готово све домове, али и развоју домова здравља, лекари ове куће се не срећу тако често са запуштеним случајевима као што је то некада био случај. Пацијентима сметају дуги редови испред ординација и гужве испред чекаоница. Амбуланте у институту раде у две смене, али је наш народ, каже др Милојевић, навикао да долази већ у осам сати и чека ред, иако на пример има заказан преглед у 11 сати. А онда следе жалбе због вишечасовног чекања...

– Када је болница зидана, планирано је да се у њој обавља око хиљаду операција сваке године, а ми данас имамо око 3.600 интервенција годишње. И у чекаоницама није било предвиђено да ће бити толико пацијената, па су уски пролази. Стално морамо да апелујемо на пацијенте да обавезно на преглед долазе са документацијом коју имају и кардиолошким прегледом, а не без иједне анализе – додаје др Милојевић.

Ова болница укључена је и у кардиохируршка дежурства у другој половини сваког месеца, и то 24 сата. Осим тога, лекари обаве велики број интервенција из области електрофизиологије, како би збринули што је могуће више пацијената са поремећајем срчаног ритма, убрзаног или неправилног рада срца. Познати су и по интервенцијама из области васкуларне и ендоваскуларне хирургије.

Институт у бројкама у прошлој години

50.000 специјалистичких прегледа

3.617 инвазивних кардиолошких процедура

1.900 операција на срцу

1.800 васкуларних интервенција

8.952 лежећа болесника