Vlada bez koalicionog ugovora

Šest meseci posle izbora i tri meseca od formiranja vlade još nije potpisan koalicioni sporazum koji bi precizirao tri generalna pitanja: politiku (program) vlade, raspodelu resora i proceduru. Da li je problem u tome što plen još uvek nije podeljen do kraja ili što nije dogovorena dinamika predstojećih predsedničkih i lokalnih izbora? Epskom narodu možda i ne treba pisani dokument, a što se programa tiče, imamo ekspoze mandatara i pet ključnih programskih principa vlade. Idemo njihovim redosledom: prvo, zajedničkim snagama u Savetu bezbednosti UN zaustavljeno je pet rezolucija o Kosovu i Metohiji (u izbegavanju ruskog veta) i obezbeđen je nastavak pregovora o statusu pokrajine, po svoj prilici bez Ahtisarija; drugo, nastavljeni su pregovori o pridruživanju EU; treće, nastavljena je saradnja sa Haškim tribunalom (Tolimir, Đorđević) kao uslov za ovo drugo; četvrto, u pogledu socijalne i ekonomske politike ima nekih naznaka poboljšanja, ali za ovo treba i malo više vremena; peto, u borbi protiv kriminala i korupcije izgleda ima najviše problema. Na jednoj strani, obračuni sa raznim "mafijama", a na drugoj, inspektori koji dobro rade svoj posao se suspenduju, a Veljina preporuka o "kraduckanju" je shvaćena bukvalno.

Kako to izgleda iz stranačkih perspektiva? Za birače DSS-a ima puno razloga za zadovoljstvo. Na prvi pogled, u ovoj vladi je sve isto kao i u prethodnoj. Koštunica – premijer, Jočić – ministar unutrašnjih poslova, i još neki stari-novi ministri, Rade Bulatović na čelu BIA-e, urednici vodećih medija isti, Velja i dalje obavlja iste poslove na isti način. Samo su kadrovi SPO-a i nešto malo kadrova DSS-a zamenjeni "žutima". Šest meseci nakon izbora DSS i G17 plus drže sva mesta u upravnim odborima. Posebno su ponosni što se nastavljaju pregovori o statusu Kosova. Biračima DS-a je za samo dva meseca ispunjen najveći deo izbornih obećanja. Nastavljeni su pregovori o pridruživanju sa EU, nastavljena je saradnja sa Haškim tribunalom, usvojen je budžet, ukinut je porez na prvi stan, smanjen je PDV sa 18 na osam odsto za kupovinu kompjuterske opreme i obezbeđeno je sto evra po hektaru poljoprivrednicima. G 17 plus je uprkos lomovima u stranci uspeo da udomi preostale kadrove. NS i Velja su na sličnim pozicijama. Oni i dalje asfaltiraju Srbiju. Izgleda kao da sve funkcioniše i da su svi zadovoljni.

Stranke koje su u kontinuitetu u vladi uvek su u prednosti u odnosu na nove članice kojima je teže da demontiraju sistem i promene postojeće kadrove, samim tim i dotadašnju logiku vršenja vlasti. Ovako, izgleda kao da se "mnoge stvari najbolje rešavaju time što se uopšte ne rešavaju", ili što ne mogu da se reše. U ekspozeu premijera, između ostalog je navedeno: "Stranke koje obrazuju vladu odlučile su da interes države, nacije i građana stave iznad međusobnih partijskih razlika i stranačkih interesa". Na primer: Đelić i Velja Ilić su za preregistraciju vozila sa crnogorskim tablicama, Dinkić nije. Znači nema preregistracije. Đilas traži na uvid javnosti Ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš – Požega, Velja ne da. Znači ugovor nije dostupan javnosti, a onda se pokaže bez aneksa, pa delovi aneksa... Vlada Srbije je navodno pet meseci "u zamci koncesionara" a javnost Srbije "u zamci svoje vlade". Vojska je na zapadu (Partnerstvo za mir i približavanje NATO-u), civilna vlast je bliža istoku (aranžmani sa Rusijom u zamenu za podršku oko Kosova). Predmet međustranačke (pre)raspodele i dogovora su čak i ombudsman (DSS), i poverenik za informacije od javnog značaja (DS) i državna revizorska ustanova. Ustavni sud je još uvek u blokadi. Koalicioni potencijal je povremeno ucenjivačko-uslovljavajući čime se najviše ucenjuju građani Srbije.

Neka od spornih pitanja iz vremena pre formiranja vlade su i dalje otvorena, od načelnika BIA, raspodele javnih preduzeća, do aranžmana za predstojeće izbore. Ono što je delovalo kao nesporno – podrška vladajuće koalicije jednom predsedničkom kandidatu (Koštunica premijer – Tadić predsednički kandidat), deluje da je ostavljeno kao uslovljavanje za ostale nivoe vlasti. DSS i NS još uvek ne iskazuju podršku najjačem demokratskom predsedničkom kandidatu! Zbog zajedničke i pojedinačnih strategija unutar koalicije još uvek je neizvesno kada će biti koji izbori, da li zajedno ili odvojeno i po kakvom izbornom sistemu. Kao da nije bitno kakvi su rokovi zapisani u Ustavnom zakonu! Neizvesno je i da li će se gradonačelnik(ci) birati neposredno ili u skupštini i da li će se u drugom krugu podržati najbolje plasirani kandidat vladajuće koalicije.

Na kraju, ono što je najvažnije, ostaje da se vidi da li se prozapadna orijentacija Srbije zaista dovodi u pitanje ili je reč o taktiziranju, odnosno, da li DSS-ovi ministri samo tvrde pazar ili su uvereni u nameri da pokušaju da okrenu kormilo Srbije ka istoku. Zašto bi zapadna orijentacija i dobri odnosi sa Rusijom jedno drugo isključivali? Posle sankcija i bombardovanja, iskustva NATO-intervencije i ruske (ne)podrške su još uvek sveža.

Sa koalicionim sporazumom ili bez njega, Tadić-Koštunica nemaju razloga da i dalje ne kormilare Srbijom sa uspostavljenim poverenjem i strateškim partnerstvom. To je ne samo u njihovom interesu, već i u interesu njihovih stranaka, ali pre svega zbog građana Srbije.