​Evropa slavi prvi signal sa Marsa

Posle pređenih 500 miliona kilometara, robot „Skjapareli” trebalo je da dotakne površinu Crvene planete juče posle podne po našem vremenu. Prvi signal iz svemira stigao je oko 18.30 u centar Evropske svemirske agencije (ESA) u Darmštatu, koji je potvrdio da se matični brod, orbiter TGO, „parkirao” u Marsovoj orbiti. Do zaključenja ovog broja nije bilo vesti o sudbini robota. Ako sve protekne u redu, biće to prvo uspešno sletanje na Mars za Evropljane.

Misija „Egzo Mars”, koju ESA sprovodi u saradnji sa Rusijom, zapravo je samo generalna proba za mnogo važniji poduhvat. Plan je da se za četiri godine tamo pošalje veliki, moćan rover na šest točkova koji će bušiti tlo u potrazi za tragovima života, preneo je Bi-Bi-Si.

Manji „Skjapareli”, nazvan po italijanskom astronomu Đovaniju Skjapareliju, koji je 1877. počeo da pravi mapu topografije Marsa, jednostavniji je poduhvat, ali se i on smatra velikim podvigom ako se zna da je više od polovine misija na ovoj planeti završeno neuspehom.

Dosad je samo američka NASA uspešno izvodila eksperimente na površini Marsa, ako se ne računa ruski aparat „Mars 3”, koji je 1971. godine radio 15 sekundi i zauvek utihnuo.

Ako se „Skjapareliju” izgubi trag, biće to veliku udarac za Esu, koja je pre 13 godina doživela razočarenje kada je lender „Bigl 2” uspešno sleteo, ali je odmah prestao da radi.

Sve nade uprte su u novog robota, čija je osnovna misija da se na njemu testiraju tehnologije kontrolisanog spuštanja kroz atmosferu, koje bi se kasnije koristile u razvoju drugih sistema za osvajanje ove planete. Kupasti lender, težak 600 kilograma, opremljen je padobranima, zaštitnim jastucima i toplotnim štitom koji su osigurali bezbedno sletanje. Na njemu je i naučna oprema kojom će se vršiti razna merenja nekoliko dana koliko bi trebalo da izdrži baterija.

Ako je preživeo sletanje, očekuje se da će robot sve vreme da emituje signale koje će primati i ka Zemlji slati aparati koji trenutno kruže oko Marsa. Prijemne stanice su u Argentini, Australiji i Španiji, a po prvi put biće korišćen i radio-teleskop u Bombaju. Signale sa orbitalnog modula TGO, matičnog broda od kojeg se robot odvojio pre nekoliko dana, primaju dve ruske stanice.

Obe letelice su zajedno lansirane u martu iz Bajkonura da bi od nedelje svaka nastavila svoju misiju. Modul TGO tražiće znake života u atmosferi Marsa. Na njemu je sonda koja će pokušati da „nanjuši” metan, gas koji je na Zemlji tesno povezan sa životom, a naučnici veruju da ga na Marsu možda ima od mikroorganizama koji su izumrli ili su još živi. Tragovi ovog gasa su prvi put otkriveni na Crvenoj planeti pre više od deset godina.

Ovo je samo prva faza zajedničke „Egzo Mars” misije Evropske svemirske agencije i Ruske federalne svemirske agencije Roskosmos, koja ima za cilj da odgovori na pitanje da li je bilo života na Marsu i da li ga još ima. Lansiranje rovera pomereno je sa 2018. na 2020. godinu.

Iako negostoljubiv za dosadašnje misije sa Zemlje, naš bliski sused ne gubi privlačnost. Američki predsednik Barak Obama nedavno je podsetio na svoje obećanje da će do tridesetih godina ovog veka poslati ljude na Mars. Kompanija „Spejs iks” Ilona Maska razvija moćnu raketu i kapsulu za prevoz velikog broja ljudi s krajnjim ciljem da se kolonizuje ova planeta.

Evropska misija košta 1,3 milijarde evra, dok su se Rusi pobrinuli za lansiranje i obezbedili dva od četiri instrumenta na orbiteru TGO.