Šumarice, rez na našoj duši

Kragujevac – U Šumaricama, jednom od najvećih stratišta civila u Drugom svetskom ratu, održan je Veliki školski čas, u znak sećanja na gotovo 3.000 Srba, Roma, Jevreja, zanatlija, trgovaca, kafedžija, oficira i vojnika Kraljevine Jugoslavije, radnika, seljaka, đaka gimnazije, profesora, koje je okupator za odmazdu streljao 21. oktobra 1045. godine.

Centralnoj komemoraciji prisustvovali su predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predstavnici vlade, Vojske Srbije, pravosuđa, Univerziteta u Kragujevcu, Šumadijskog okruga, gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić sa saradnicima, ambasadori Nemačke, BiH, Slovačke, Palestine i Ukrajine, predstavnici ambasada Francuske, Izraela, SAD, Belorusije i Rusije, delegacije gradova pobratima i boračkih udruženja iz zemlje i inostranstva.

Kraj Spomenika streljanim đacima i profesorima, po tradiciji, venac su prvo položili učenici i profesori Prve kragujevačke gimnazije. Velikom školskom času prethodila je liturgija u Crkvi novomučenika kragujevačkih, a opelo je, uz sasluženje sveštenstva, držao episkop šumadijski Jovan.

– Ne možemo da zaboravimo, nemamo pravo na to, ali možemo da živimo normalno, kao ljudi. Niko od Nemaca, rođenih posle rata, ne snosi krivicu za ono što se desilo u Kragujevcu, i niko od nas, koji smo rođeni posle rata, nema pravo da bilo kome spočitava nešto iz prošlosti – poručio je predsednik Nikolić, izražavajući žaljenje što „apel da se Šumarice nigde i nikom ne ponove nije urodio plodom”.

Na Velikom školskom času ove godine je izvedena poema „Glasovi neba pod zemljom” Aleksandra B. Lakovića, u režiji Đorđa Milosavljevića.

– Pogrom u Šumaricama govori o sveopštem zlu, ali u svetu nema mnogo gradova sa takvim kontrolnikom, sa takvim duhovnikom koji spaja zemlju sa nebom, jer taj 21. oktobar 1941. jeste datum koji određuje sve Kragujevčane, to je naš genski kod i veliki rez na duši – rekao je književnik Laković na „Bdenju”, tradicionalnoj manifestaciji koja se u Spomen-muzeju „21. oktobar” održava veče uoči Velikog školskog časa.

Odmazda „sto za jednog”

Povod za krvavu odmazdu bio je događaj u Dumači, mestu na putu Kragujevac – Gornji Milanovac, gde su četnici i partizani, 16. oktobra 1941, iz zasede ubili 10 i ranili 26 nemačkih vojnika. Komandant grada Oto fon Bišofshauzen u delo je sproveo naređenje generala Franca Bemea od 10. oktobra 1941: „Za svakog ubijenog nemačkog vojnika streljati 100 civila, za svakog ranjenog 50”. Ta naredba je važila samo za teritoriju Srbije.

Racija je počela 19. oktobra u Ilićevu, Maršiću i Grošnici. U okršaju sa meštanima ovih sela, koji su pokušali da pobegnu, stradalo je pet nemačkih vojnika, pa je broj od 2.300 civila koje je trebalo streljati povećan na 2.800.

Pokojni kustos Spomen-muzeja „21. oktobar”, istoričar Staniša Brkić, posle četvrt veka istraživanja šumaričke tragedije, došao je do podataka o 2.796 ubijenih. Povodom izlaska iz štampe knjige „Ime i broj”, Brkić je 2007. u izjavi za „Politiku” rekao da je broj od 7.000 streljanih, koji je dugo bio navođen, podjednako posledica „strašnog utiska” preživelih Kragujevčana, pojedinih „svedočenja u Nirnbergu”, ali i „manipulacije žrtvama” posleratne vlasti.