Шумарице, рез на нашој души

Крагујевац – У Шумарицама, једном од највећих стратишта цивила у Другом светском рату, одржан је Велики школски час, у знак сећања на готово 3.000 Срба, Рома, Јевреја, занатлија, трговаца, кафеџија, официра и војника Краљевине Југославије, радника, сељака, ђака гимназије, професора, које је окупатор за одмазду стрељао 21. октобра 1045. године.

Централној комеморацији присуствовали су председник Србије Томислав Николић, представници владе, Војске Србије, правосуђа, Универзитета у Крагујевцу, Шумадијског округа, градоначелник Крагујевца Радомир Николић са сарадницима, амбасадори Немачке, БиХ, Словачке, Палестине и Украјине, представници амбасада Француске, Израела, САД, Белорусије и Русије, делегације градова побратима и борачких удружења из земље и иностранства.

Крај Споменика стрељаним ђацима и професорима, по традицији, венац су прво положили ученици и професори Прве крагујевачке гимназије. Великом школском часу претходила је литургија у Цркви новомученика крагујевачких, а опело је, уз саслужење свештенства, држао епископ шумадијски Јован.

– Не можемо да заборавимо, немамо право на то, али можемо да живимо нормално, као људи. Нико од Немаца, рођених после рата, не сноси кривицу за оно што се десило у Крагујевцу, и нико од нас, који смо рођени после рата, нема право да било коме спочитава нешто из прошлости – поручио је председник Николић, изражавајући жаљење што „апел да се Шумарице нигде и ником не понове није уродио плодом”.

На Великом школском часу ове године је изведена поема „Гласови неба под земљом” Александра Б. Лаковића, у режији Ђорђа Милосављевића.

– Погром у Шумарицама говори о свеопштем злу, али у свету нема много градова са таквим контролником, са таквим духовником који спаја земљу са небом, јер тај 21. октобар 1941. јесте датум који одређује све Крагујевчане, то је наш генски код и велики рез на души – рекао је књижевник Лаковић на „Бдењу”, традиционалној манифестацији која се у Спомен-музеју „21. октобар” одржава вече уочи Великог школског часа.

Одмазда „сто за једног”

Повод за крваву одмазду био је догађај у Думачи, месту на путу Крагујевац – Горњи Милановац, где су четници и партизани, 16. октобра 1941, из заседе убили 10 и ранили 26 немачких војника. Командант града Ото фон Бишофсхаузен у дело је спровео наређење генерала Франца Бемеа од 10. октобра 1941: „За сваког убијеног немачког војника стрељати 100 цивила, за сваког рањеног 50”. Та наредба је важила само за територију Србије.

Рација је почела 19. октобра у Илићеву, Маршићу и Грошници. У окршају са мештанима ових села, који су покушали да побегну, страдало је пет немачких војника, па је број од 2.300 цивила које је требало стрељати повећан на 2.800.

Покојни кустос Спомен-музеја „21. октобар”, историчар Станиша Бркић, после четврт века истраживања шумаричке трагедије, дошао је до података о 2.796 убијених. Поводом изласка из штампе књиге „Име и број”, Бркић је 2007. у изјави за „Политику” рекао да је број од 7.000 стрељаних, који је дуго био навођен, подједнако последица „страшног утиска” преживелих Крагујевчана, појединих „сведочења у Нирнбергу”, али и „манипулације жртвама” послератне власти.