Sa prirodom, i u prirodi

Novosadska alternativna umetnička scena sedamdesetih godina 20. veka predstavlja integralni deo ukupne klime velikog otpora u znaku šezdesetosme, a u idejnom konceptu njenih ključnih protagonista težište rada prenosi se na samu ličnost umetnika i njegovo ponašanje.

Božidar Mandić bio je aktivni posmatrač i učesnik ove avangardne scene, na njoj se formirao, a upravo radikalna izmena ponašanja, osećanja i načina života, tipične za grupu Kod i druge predstavnike nove scene, uz geslo život kao/je/ umetnost i umetnost kao/je/ život, fundirala je temelje Mandićevom stvaralačkom identitetu.

Prigodnom postavkom u Salonu Muzeja savremene umetnosti, naslovljenom "Umetnost ka slobodi", obeležava se tri decenije delovanja umetničko-ekološke komune Porodica Bistrih potoka čiji je Mandić osnivač, ključni protagonista i promotor.

Suočen sa civilizacijskim fenomenima otuđenog sveta i pitanjima očuvanja zdrave životne sredine, Božidar Mandić je pobornik ideje povratka prirodi i elementarnoj kulturi, što uporno i privrženo zastupa u praksi, locirajući 1977. godine svoj umetnički (i životni) projekat – Porodicu Bistrih potoka, u zaselak Brezovica pod planinom Rudnik. Ova Porodica je među pionirima povratka prirodi kod nas (uz grupu OHO), a načelo živeti i stvarati u skladu sa prirodom, poštovanje prirodnih ciklusa, ravnoteže duha i tela, slušanje i razumevanje sebe i drugih, optimizam i nada, humanizam, misija gotoljublja i uvek otvorenog doma za gosta-namernika, punktiraju ključne tačke povratka jednostavnosti koja je Mandićev osnovni životni i estetički kredo. Njegovo osluškivanje kosmičke jedinstvenosti može se razumeti i kao potraga za još većom slobodom i pokušaj da se sopstveni život preobrazi u duhu obnavljanja etike, estetike, erosa, emocija i ekologije, referentnih tačaka u otporu društvenim konvencijama i konformizmu

koji često deformišu i guše autentičnu pojavu i stanje.

U umetničkim akcijama Porodice bistrih potoka primaran je rad sa prirodom i u prirodi, materijalizacija ideje i fizičkog iskustva, isticanje umetničkog predmeta i njegove energije ili, kako sam Mandić govori, psalmične dubine materijala.  

Zbog prirode materijala i njegove osetljivosti (blato, balega, slama) na ovoj izložbi dokumentarno-retrospektivnog karaktera tri decenije delovanja Porodice bistrih potoka predstavljeno je predmetima, objektima i foto-dokumentacijom. Inače, Mandić je afirmisan kao multimedijalni stvaralac koji, sa svojom ekološkom komunom, pored likovno-umetničke oblasti stvara i u mediju književnosti i alternativnog pozorišta. 

Svakako, svoje pretke i duhovne srodnike Porodica Bistrih potoka nalazi u idejama konceptualne, siromašne umetnosti, bodi arta, umetničkog ponašanja, lend arta, kao i radikalnim reinterpretacijama iskustva istorijskih avangardi.

U odnosu na duh vremena i mentalitet potroši i baci, Porodica bistrih potoka i njen spiritus movens Božidar Mandić, kao utopija koja živi, danas više nego ranije deluju još subverzivnije i provokativnije, a njihov aktivizam i strategija duhovne pobune i intelektualne budnosti svojim ubedljivim integritetom imponuju. Zbog toga se u istorizaciji pojava koje su obeležile drugu polovinu 20. veka očekuje više prostora za ovaj fenomen.