Šta radi Odbor za srpski jezik

Če­sto se po­sta­vlja pi­ta­nje ko tre­ba da bri­ne o srp­skom je­zi­ku i pi­smu. U naj­kra­ćem, od­go­vor bi bio: o srp­skom stan­dard­nom je­zi­ku i ći­ri­li­ci du­žni su da bri­nu svi ko­ji se nji­ma slu­že. Naj­od­go­vor­ni­ji su na jed­noj stra­ni dr­ža­va, sa svo­jim mi­ni­star­stvi­ma, a na dru­goj stru­ka; oni mo­ra­ju da de­lu­ju usa­gla­še­no. Iz­me­đu njih su dru­gi, ko­ji se osla­nja­ju na ta dva stu­ba. Po­seb­ne oba­ve­ze sto­je pred škol­skim in­sti­tu­ci­ja­ma – od osnov­ne ško­le do uni­ver­zi­te­ta, pred in­sti­tu­ci­ja­ma kul­tu­re, iz­da­vač­kim i no­vin­skim in­sti­tu­ci­ja­ma, pred dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma. 
Stan­dard­ni je­zik, kao je­zik jav­ne i slu­žbe­ne upo­tre­be u svim do­me­ni­ma ži­vo­ta jed­ne na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce, ni­je dat jed­nom za svag­da; sta­tus je­zi­ka i pi­sma mo­ra­ju bi­ti stal­na bri­ga stru­ke i dr­ža­ve. Po­tre­ba je­zič­kog pla­ni­ra­nja ko­je će vo­di­ti ade­kvat­noj je­zič­koj po­li­ti­ci i oku­plja­nju struč­nja­ka i in­sti­tu­ci­ja ko­ji se na­uč­no ba­ve srp­skim je­zi­kom bi­la je raz­log što je 1997. go­di­ne osno­van Od­bor za stan­dar­di­za­ci­ju srp­skog je­zi­ka. Me­đu nje­go­vim osni­va­či­ma su sve in­sti­tu­ci­je ko­je su po­seb­no od­go­vor­ne za srp­ski je­zik – iz Sr­bi­je, Re­pu­bli­ke Srp­ske i Cr­ne Go­re. To je, da­kle, te­lo ko­je oku­plja naj­ve­ći broj struč­nja­ka i oni su sa­gla­sni da se o srp­skom je­zi­ku i ći­ri­li­ci mo­ra vo­di­ti stal­na i or­ga­ni­zo­va­na bri­ga, ka­ko na pla­nu nje­go­vog iz­u­ča­va­nja na svim ni­vo­i­ma ta­ko i na osa­vre­me­nja­va­nju nje­go­ve nor­me u skla­du s raz­vo­jem je­zi­ka i naj­no­vi­jim do­stig­nu­ći­ma stan­dar­do­lo­gi­je. Od­bor pra­ti pro­u­ča­va­nje srp­skog je­zi­ka, pred­la­že i pod­sti­če nje­go­vo iz­u­ča­va­nje, što je nu­žan pred­u­slov za do­bru je­zič­ku po­li­ti­ku ko­ju pro­vo­di dr­ža­va. Sam Od­bor ne pred­sta­vlja is­tra­ži­vač­ku je­di­ni­cu. Pro­u­ča­va­njem je­zi­ka ba­ve se in­sti­tu­ci­je od­go­vor­ne za to i po­je­di­ni­ci, ko­ji su če­sto i čla­no­vi Od­bo­ra ili ne­ke od nje­go­vih de­vet ko­mi­si­ja. 
Do­sad je na pod­sti­caj Od­bo­ra za stan­dar­di­za­ci­ju srp­skog je­zi­ka ura­đe­no i ob­ja­vljen niz ka­pi­tal­nih de­la: Obrat­ni reč­nik srp­skog je­zi­ka Mi­ro­sla­va Ni­ko­li­ća (2000), Reč­nik srp­sko­ga je­zi­ka u re­dak­ci­ji Mi­ro­sla­va Ni­ko­li­ća (2007), Tvor­ba re­či u sa­vre­me­nom srp­skom je­zi­ku; sla­ga­nje i pre­fik­sa­ci­ja (2002) aka­de­mi­ka Iva­na Klaj­na, Tvor­ba re­či u sa­vre­me­nom srp­skom je­zi­ku; su­fik­sa­ci­ja i kon­ver­zi­ja aka­de­mi­ka Iva­na Klaj­na (2003), Sin­tak­sa sa­vre­me­nog srp­skog je­zi­ka: pro­sta re­če­ni­ca gru­pe auto­ra u re­dak­ci­ji aka­de­mi­ka Mil­ke Ivić (2005), Lek­si­ko­lo­gi­ja srp­skog je­zi­ka Raj­ne Dra­gi­će­vić (2007), Fo­no­lo­gi­ja srp­sko­ga je­zi­ka Sne­ža­ne Gu­du­rić i Dra­go­lju­ba Pe­tro­vi­ća (2010). Ta­ko­đe, na pod­sti­caj Od­bo­ra pri­re­đe­no je iz­me­nje­no i do­pu­nje­no iz­da­nje Pra­vo­pi­sa  srp­sko­ga je­zi­ka u iz­da­nju Ma­ti­ce srp­ske (2010) i nje­go­va ije­kav­ska ver­zi­ja (2014). Na kra­ju, ob­ja­vlje­na je Nor­ma­tiv­na gra­ma­ti­ka srp­skog je­zi­ka aka­de­mi­ka Pre­dra­ga Pi­pe­ra i Iva­na Klaj­na (2013) i ije­kav­ska ver­zi­ja (2015). Ob­ja­vljen je, ta­ko­đe, ve­li­ki broj mo­no­gra­fi­ja i stu­di­ja o raz­li­či­tim pi­ta­nji­ma sa­vre­me­nog srp­skog stan­dard­nog je­zi­ka ili o po­je­di­nim pi­ta­nji­ma na isto­rij­skoj rav­ni, a ta­ko­đe i zna­čaj­nih so­ci­o­lin­gvi­stič­kih stu­di­ja. Sve ovo pred­sta­vlja do­bru osno­vu za osa­vre­me­nja­va­nje nor­me srp­skog je­zi­ka i za pro­vo­đe­nje do­bro osmi­šlje­ne je­zič­ke po­li­ti­ke.  
Po­red ovih po­slo­va, Od­bor se stal­no ba­vi i po­je­di­nač­nim pi­ta­nji­ma srp­skog je­zi­ka ko­je na­me­će sva­ki­da­šnji­ca. Ta su pi­ta­nja ko­ja se ti­ču sta­tu­sa ne­ke je­zič­ke po­ja­ve u stan­dard­nom je­zi­ku, ili sta­tu­sa srp­skog je­zi­ka i pi­sma na srp­skom je­zič­kom pro­sto­ru ili u sve­tu, po­seb­no u sla­vi­stič­kim cen­tri­ma. Od­bor svo­ja sa­ve­to­dav­na mi­šlje­nja i pre­po­ru­ke o tim pi­ta­nji­ma naj­če­šće iz­no­si u vi­du tzv. od­lu­ka; do­sad ih je ob­ja­vio pre­ko se­dam­de­set – u sred­stvi­ma in­for­mi­sa­nja, a naj­va­žni­je od njih do­sta­vlja i od­go­va­ra­ju­ćim mi­ni­star­stvi­ma. Pr­vih pe­de­set ta­kvih od­lu­ka ob­ja­vlje­no je u knji­zi Srp­ski je­zik u nor­ma­tiv­nom ogle­da­lu (2007). Od­bor svo­ja mi­šlje­nja iz­no­si i u dru­gim vi­do­vi­ma – u pre­po­ru­ka­ma o po­je­di­nim pi­ta­nji­ma, od­go­vo­ri­ma na pi­ta­nja po­je­di­na­ca, in­sti­tu­ci­ja i dr­žav­nih or­ga­na. Sve­do­ci smo da su ne­ke dr­žav­ne od­lu­ke iz do­me­na je­zič­ke po­li­ti­ke usvo­je­ne bez kon­sul­to­va­nja stru­ke do­ne­le te­ške i te­ško po­pra­vlji­ve po­sle­di­ce.
Od­bor, u sa­rad­nji s na­uč­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, or­ga­ni­zu­je na­uč­ne sku­po­ve po­sve­će­ne naj­zna­čaj­ni­jim pi­ta­nji­ma ve­za­nim za sta­tus srp­skog je­zi­ka i je­zič­ku po­li­ti­ku. Ta­ko su 2014. u Zbor­ni­ku In­sti­tu­ta za srp­ski je­zik SA­NU II ob­ja­vlje­ni re­fe­ra­ti sa sku­pa po­sve­će­nog te­mi Srp­ski je­zik i ak­tu­el­na pi­ta­nja je­zič­ke po­li­ti­ke, a 2016. u Zbor­ni­ku In­sti­tu­ta za srp­ski je­zik SA­NU III ob­ja­vlje­ni re­fe­ra­ti sa sku­pa po­sve­će­nog te­mi Srp­ski je­zik i ak­tu­el­na pi­ta­nja je­zič­kog pla­ni­ra­nja, oba sku­pa su odr­ža­na u SA­NU. Da­kle, stru­ka je po­sve­će­na re­ša­va­nju svih ak­tu­el­nih pi­ta­nja u ve­zi sa srp­skim je­zi­kom i pi­smom. Sve­sni smo da bi mo­glo i vi­še, te da se uspe­šna je­zič­ka po­li­ti­ka ko­ja vo­di obez­be­đe­nju sta­tu­sa srp­skog je­zi­ka i pi­sma u dr­ža­vi i na ce­lo­kup­nom srp­skom je­zič­kom pro­sto­ru mo­že vo­di­ti sa­mo u sa­rad­nji stru­ke i dr­ža­ve. Je­zič­ka po­li­ti­ka u ure­đe­nim i od­go­vor­nim dr­ža­va­ma je­ste zna­ča­jan ele­me­nat ukup­ne po­li­ti­ke. Ve­ru­je­mo da je do­šlo vre­me da i na­ša dr­ža­va pri­hva­ti ta­kvo ube­đe­nje.
In­sti­tut za srp­ski je­zik SA­NU