Bezbednost bez licence

Od četrdesetak hiljada radnika u službama obezbeđenja, obaveznu obuku koja se završava krajem ove godine prošlo je tek 10.000, dok je licencu dobilo samo njih 3.600. Iznenađujuće je da čak ni zaposleni u službama obezbeđenja javnih preduzeća nisu prošli tu obuku koja je zakonom obavezna. Zbog toga se postavlja opravdano pitanje ko će posle 1. januara 2017. godine brinuti o bezbednosti javnih preduzeća i infrastrukturi.

– Odziv je slab i veliki broj zaposlenih u ovoj branši uopšte se nije ni prijavio. Ali i oni koji su se prijavili nisu završili obuku do kraja zbog čega je samo 3.600 njih dobilo licencu. Koliko znam, problem je u novcu. Radnici obezbeđenja posle obuke moraju da plate i dodatnu taksu kako bi dobili licencu – objašnjava Aleksandar Nedić, sekretar Udruženja za privatno obezbeđenje i ostale uslužne delatnosti pri Privrednoj komori Srbije.

A obuka nije ni kratka niti jeftina. Radnici obezbeđenja koji žele da dobiju licencu moraju da prođu gotovo 200 časova prakse, teoretske nastave i  samoodbrane bez oružja.

– Obuka traje 18 dana, a za njen završetak potrebno je oko 30.000 dinara. Sam kurs košta 22.000 dinara, sistematski pregled između 2.000 i 5.000. Za overe diploma i izvod iz matične knjige rođenih, takođe, treba izdvojiti 200, 300 dinara, 7.500 dinara za izlazak stručne komisije MUP-a, plus 2.500 takse, koliko se plaća MUP-u da se dobije rešenje o licenci – objašnjava jedan od radnika. Taj novac, kaže, izdvajaju uglavnom firme, ali je radnik u obavezi da narednih pet godina ne napušta preduzeće koje mu je platilo obuku.

– Postoje i drugi načini plaćanja, recimo da se radniku svakog meseca odbija po 2.000 dinara od plate, dok se potreban iznos ne isplati – kaže radnik.

U Srbiji postoji 99 mesta gde može da se obavi stručna obuka, tako da izgovor da su gužve ne stoji.

– Ovo je poslednji rok da se zainteresovani pojedinci, firme, ali i javna preduzeća koja imaju svoja obezbeđenja prijave za obuku, jer je zakonom propisano da će od naredne godine time moći da se bave samo oni koji imaju licencu. U Zakonu o privatnom obezbeđenju jasno piše da taj kurs moraju da imaju svi iz ove branše, osim policajaca i pripadnika vojske. To znači da ljudi iz javnih preduzeća koji žele da nastave ovaj posao moraju da podnesu zahtev MUP-u, napomenu ko će biti odgovorno lice za sprovođenje obuke, zatim da radnici prođu obuku, a potom sačekaju izvesno vreme da dobiju rešenje – napominje Nedić.

Za razliku od ostalih firmi koje se bave obezbeđenjem i koje moraju da imaju najmanje 10 zaposlenih, javna preduzeća nemaju ograničenje u broju radnika za ovu branšu.

Ono što će možda naterati ne samo firme za obezbeđenje da krenu na obuku, već i javna preduzeća jeste i to što nijedno preduzeće, ako bude želelo da ima obezbeđenje, neće smeti da angažuje nekoga ko nema licencu.

– Predviđena kazna za preduzeće koje angažuju nekoga za obezbeđenje, a on nema licencu, u prvi mah je milion dinara, mada postoji i mogućnost zabrane delatnosti na šest meseci – kaže Nedić.