Безбедност без лиценце

Од четрдесетак хиљада радника у службама обезбеђења, обавезну обуку која се завршава крајем ове године прошло је тек 10.000, док је лиценцу добило само њих 3.600. Изненађујуће је да чак ни запослени у службама обезбеђења јавних предузећа нису прошли ту обуку која је законом обавезна. Због тога се поставља оправдано питање ко ће после 1. јануара 2017. године бринути о безбедности јавних предузећа и инфраструктури.

– Одзив је слаб и велики број запослених у овој бранши уопште се није ни пријавио. Али и они који су се пријавили нису завршили обуку до краја због чега је само 3.600 њих добило лиценцу. Колико знам, проблем је у новцу. Радници обезбеђења после обуке морају да плате и додатну таксу како би добили лиценцу – објашњава Александар Недић, секретар Удружења за приватно обезбеђење и остале услужне делатности при Привредној комори Србије.

А обука није ни кратка нити јефтина. Радници обезбеђења који желе да добију лиценцу морају да прођу готово 200 часова праксе, теоретске наставе и  самоодбране без оружја.

– Обука траје 18 дана, а за њен завршетак потребно је око 30.000 динара. Сам курс кошта 22.000 динара, систематски преглед између 2.000 и 5.000. За овере диплома и извод из матичне књиге рођених, такође, треба издвојити 200, 300 динара, 7.500 динара за излазак стручне комисије МУП-а, плус 2.500 таксе, колико се плаћа МУП-у да се добије решење о лиценци – објашњава један од радника. Тај новац, каже, издвајају углавном фирме, али је радник у обавези да наредних пет година не напушта предузеће које му је платило обуку.

– Постоје и други начини плаћања, рецимо да се раднику сваког месеца одбија по 2.000 динара од плате, док се потребан износ не исплати – каже радник.

У Србији постоји 99 места где може да се обави стручна обука, тако да изговор да су гужве не стоји.

– Ово је последњи рок да се заинтересовани појединци, фирме, али и јавна предузећа која имају своја обезбеђења пријаве за обуку, јер је законом прописано да ће од наредне године тиме моћи да се баве само они који имају лиценцу. У Закону о приватном обезбеђењу јасно пише да тај курс морају да имају сви из ове бранше, осим полицајаца и припадника војске. То значи да људи из јавних предузећа који желе да наставе овај посао морају да поднесу захтев МУП-у, напомену ко ће бити одговорно лице за спровођење обуке, затим да радници прођу обуку, а потом сачекају извесно време да добију решење – напомиње Недић.

За разлику од осталих фирми које се баве обезбеђењем и које морају да имају најмање 10 запослених, јавна предузећа немају ограничење у броју радника за ову браншу.

Оно што ће можда натерати не само фирме за обезбеђење да крену на обуку, већ и јавна предузећа јесте и то што ниједно предузеће, ако буде желело да има обезбеђење, неће смети да ангажује некога ко нема лиценцу.

– Предвиђена казна за предузеће које ангажују некога за обезбеђење, а он нема лиценцу, у први мах је милион динара, мада постоји и могућност забране делатности на шест месеци – каже Недић.