Da li Vučić zbog Jajinaca napušta Biro

Zasad nema potvrde da će se Aleksandar Vučić zaista povući s čela Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. Premijer nije juče odgovorio na naše pitanje koliko ima istine u medijskim spekulacijama da navodno odlazi sa tog mesta. Ni u Predsedništvu Srbije „Politika” nije uspela da sazna da li je premijer o ovome razgovarao s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, koji po zakonu razrešava i imenuje šefa Biroa. Jedini zvaničnik koji je juče govorio o ovoj temi bio je ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik vlade Ivica Dačić. On je kazao da nema informacije o Vučićevoj ostavci i dodao da premijerova bezbednost jeste bila ugrožena nakon pronalaženja oružja u Jajincima.

Još otkad ga je 2012. Nikolić postavio na tu funkciju, deo opozicije i stručne javnosti neprestano je zamerao Vučiću, tada prvom potpredsedniku vlade zaduženom za borbu protiv kriminala i ministru odbrane, što je preuzeo ovu dužnost, ističući da neće moći podjednako da ase posveti svim resorima koji su mu pripali. Posle izbora 2014. godine, kada je postao premijer, i sam je u dva navrata najavljivao povlačenje s rukovodećeg mesta tela zaduženog za operativno usklađivanje rada službi bezbednosti.

Bivši predsednik skupštinskog odbora za kontrolu službi bezbednosti i nekadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije Momir Stojanović eventualno Vučićevo povlačenje naziva „mudrom odlukom”.

„Funkcije premijera i šefa Biroa praktično su nespojive. Voleo bih da je predsednik vlade uvideo da Biro mora da bude operativno telo koje 365 dana 24 sata dnevno rukovodi radom službi bezbednosti”, navodi Stojanović.

On podseća da je kao šef resornog parlamentarnog odbora svojevremeno predložio drugačiju organizaciju institucija u sektoru bezbednosti, koja je ostala „neprimećena”.

„Prema tom projektu, Biro ne bi trebalo da postane tehničko telo koje se sastaje ad hok, jednom u tri ili pet meseca, kad je neki problem, već mora biti krovno telo u rukovođenju službama bezbednosti, sačinjeno od najiskusnijih operativaca iz svih službi”, objašnjava Stojanović.

Jedan od stručnjaka za bezbednost koji se od početka protivio tome da Vučiću pripadne rukovođenje Biroom bio je i univerzitetski profesor Milan Mijalkovski, koji poslednje medijske navode naziva logičnim sledom događaja.

„Smatrao sam da je potpuno nepotrebno da Vučić preuzima tu funkciju i, ako sada zaista želi da podnese ostavku, to je logično, jer će se lišiti funkcije koju nema kad da obavlja od svakodnevnih premijerskih obaveza. Na to mesto trebalo bi da dođe neko ko bi u koordinaciji ovih službi bio pandan načelniku štaba u vojnoj komandi: da se bavi samo tim poslom i da je veoma iskusan i obaveštajac i kontraobaveštajac”, smatra Mijalkovski.

Komentarišući navode po kojima je Vučić nezadovoljan radom službi bezbednosti posle slučaja „Jajinci”, Mijalkovski ističe da je to lični motiv, ali podseća i da je 2012. najavljivano da će zakonskim izmenama u ovoj oblasti, po kojima predsednik republike postavlja šefa Biroa, biti unapređen rad tih službi.

„Ako je premijer sada razočaran, onda znači da nešto tu ne štima i da je neko u lancu odlučivanja i, pre svega, kontrole – zatajio”, navodi Mijalkovski.

Premijer je, podsetimo, prvi put ostavku s čela Biroa najavio juna 2014. godine posle odluke tog tela da budu smenjeni svi šefovi uprava u policiji, a potom i januara 2015. Tada je bio istakao da će „s najvećim zadovoljstvom” otići s čela Biroa i da je Nikolića još ranije molio za takvo rešenje. Tu nikad sprovedenu odluku objasnio je mnogim obavezama i željom da se posveti rešavanju ekonomskih problema. Iako je svega tri dana kasnije iz Predsedništva Srbije najavljeno da će do imenovanja novog šefa Biroa doći uskoro, marta iste godine Nikolić je za RTS kazao da se „novinari grdno varaju ako misle da je to mesto upražnjeno” i da će promena biti kada se dogovore Aleksandar Vučić i on. „Mi razgovaramo o tome, on zna da ima previše obaveza, ali sve dok može da obavi taj posao, ja ne tražim od njega da podnese ostavku na mesto sa koga se bori protiv kriminala. Meni to ne pada na pamet”, kazao je tada Nikolić.

Biro za koordinaciju osnovan je 2007. pošto je usvojen Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. Zadatak mu je da operativno usklađuje rad službi bezbednosti i sprovodi zaključke Saveta za nacionalnu bezbednost, zaduženog za koordinisanje, kontrolu i usmeravanje tih službi. Pomenutim zakonom je bilo predviđeno da šef kabineta predsednika republike po automatizmu postaje sekretar Saveta i član Biroa. Na tim pozicijama je stoga sve do 2012. bio Miodrag Rakić, tadašnji čelnik kabineta predsednika Borisa Tadića. On je 2010. i formalno postavljen za šefa Biroa iako ga je faktički vodio i do tada.

Dve godine potom, posle smene vlasti, zakonskim izmenama je predsedniku Republike dato ovlašćenje da imenuje i razrešava sekretara Saveta, a Tomislav Nikolić na to mesto postavlja Aleksandra Vučića, tada prvog potpredsednika vlade i ministra odbrane, kojem će pripasti i rukovođenje Biroom, sve do danas. Osim njega, članovi ovog tela su i direktori službi bezbednosti, a po pozivu u njegovom radu mogu da učestvuju još predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, direktor policije i načelnici policijskih uprava, republički javni tužilac i direktor Uprave carina, kao i rukovodioci drugih državnih organa, organizacija i institucija.