Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли Вучић због Јајинаца напушта Биро

Стручњаци тврде да би евентуална оставка премијера на место шефа тела које координира службе безбедности била мудра одлука
Да ли Вучић због Јајинаца напушта Биро
(Фото Танјуг)

Засад нема потврде да ће се Александар Вучић заиста повући с чела Бироа за координацију служби безбедности. Премијер није јуче одговорио на наше питање колико има истине у медијским спекулацијама да наводно одлази са тог места. Ни у Председништву Србије „Политика” није успела да сазна да ли је премијер о овоме разговарао с председником Србије Томиславом Николићем, који по закону разрешава и именује шефа Бироа. Једини званичник који је јуче говорио о овој теми био је министар спољних послова и први потпредседник владе Ивица Дачић. Он је казао да нема информације о Вучићевој оставци и додао да премијерова безбедност јесте била угрожена након проналажења оружја у Јајинцима.

Још откад га је 2012. Николић поставио на ту функцију, део опозиције и стручне јавности непрестано је замерао Вучићу, тада првом потпредседнику владе задуженом за борбу против криминала и министру одбране, што је преузео ову дужност, истичући да неће моћи подједнако да асе посвети свим ресорима који су му припали. После избора 2014. године, када је постао премијер, и сам је у два наврата најављивао повлачење с руководећег места тела задуженог за оперативно усклађивање рада служби безбедности.

Бивши председник скупштинског одбора за контролу служби безбедности и некадашњи директор Војнобезбедносне агенције Момир Стојановић евентуално Вучићево повлачење назива „мудром одлуком”.

„Функције премијера и шефа Бироа практично су неспојиве. Волео бих да је председник владе увидео да Биро мора да буде оперативно тело које 365 дана 24 сата дневно руководи радом служби безбедности”, наводи Стојановић.

Он подсећа да је као шеф ресорног парламентарног одбора својевремено предложио другачију организацију институција у сектору безбедности, која је остала „непримећена”.

„Према том пројекту, Биро не би требало да постане техничко тело које се састаје ад хок, једном у три или пет месеца, кад је неки проблем, већ мора бити кровно тело у руковођењу службама безбедности, сачињено од најискуснијих оперативаца из свих служби”, објашњава Стојановић.

Један од стручњака за безбедност који се од почетка противио томе да Вучићу припадне руковођење Бироом био је и универзитетски професор Милан Мијалковски, који последње медијске наводе назива логичним следом догађаја.

„Сматрао сам да је потпуно непотребно да Вучић преузима ту функцију и, ако сада заиста жели да поднесе оставку, то је логично, јер ће се лишити функције коју нема кад да обавља од свакодневних премијерских обавеза. На то место требало би да дође неко ко би у координацији ових служби био пандан начелнику штаба у војној команди: да се бави само тим послом и да је веома искусан и обавештајац и контраобавештајац”, сматра Мијалковски.

Коментаришући наводе по којима је Вучић незадовољан радом служби безбедности после случаја „Јајинци”, Мијалковски истиче да је то лични мотив, али подсећа и да је 2012. најављивано да ће законским изменама у овој области, по којима председник републике поставља шефа Бироа, бити унапређен рад тих служби.

„Ако је премијер сада разочаран, онда значи да нешто ту не штима и да је неко у ланцу одлучивања и, пре свега, контроле – затајио”, наводи Мијалковски.

Премијер је, подсетимо, први пут оставку с чела Бироа најавио јуна 2014. године после одлуке тог тела да буду смењени сви шефови управа у полицији, а потом и јануара 2015. Тада је био истакао да ће „с највећим задовољством” отићи с чела Бироа и да је Николића још раније молио за такво решење. Ту никад спроведену одлуку објаснио је многим обавезама и жељом да се посвети решавању економских проблема. Иако је свега три дана касније из Председништва Србије најављено да ће до именовања новог шефа Бироа доћи ускоро, марта исте године Николић је за РТС казао да се „новинари грдно варају ако мисле да је то место упражњено” и да ће промена бити када се договоре Александар Вучић и он. „Ми разговарамо о томе, он зна да има превише обавеза, али све док може да обави тај посао, ја не тражим од њега да поднесе оставку на место са кога се бори против криминала. Мени то не пада на памет”, казао је тада Николић.

Биро за координацију основан је 2007. пошто је усвојен Закон о основама уређења служби безбедности Републике Србије. Задатак му је да оперативно усклађује рад служби безбедности и спроводи закључке Савета за националну безбедност, задуженог за координисање, контролу и усмеравање тих служби. Поменутим законом је било предвиђено да шеф кабинета председника републике по аутоматизму постаје секретар Савета и члан Бироа. На тим позицијама је стога све до 2012. био Миодраг Ракић, тадашњи челник кабинета председника Бориса Тадића. Он је 2010. и формално постављен за шефа Бироа иако га је фактички водио и до тада.

Две године потом, после смене власти, законским изменама је председнику Републике дато овлашћење да именује и разрешава секретара Савета, а Томислав Николић на то место поставља Александра Вучића, тада првог потпредседника владе и министра одбране, којем ће припасти и руковођење Бироом, све до данас. Осим њега, чланови овог тела су и директори служби безбедности, а по позиву у његовом раду могу да учествују још представници Министарства спољних послова, директор полиције и начелници полицијских управа, републички јавни тужилац и директор Управе царина, као и руководиоци других државних органа, организација и институција.

Коментари96
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.