Demokratski front se žalio Ustavnom sudu Crne Gore

Podgorica – Demokratski front podneo je žalbu na odluku DIK-a, saopštili su danas iz DF-a.

Oni su naglasili da su ljudsko pravo i sloboda koji su zajemčeni Ustavom i međunarodnim sporazumom povređeni i zato se, shodno članu 2 Ustava Crne Gore, ne može uspostaviti niti priznati vlast koja ne proističe iz slobodno izražene volje građana na demokratskim izborima, pa zahtevamo da Ustavni sud poništi odluku Državne izborne komisije (DIK), naveo je Demokratski front žaleći se na odluku DIK-a.

Žalbu su podneli kandidati za poslanike DF-a Andrija Mandić, Nebojša Medojević, Milan Knežević, Strahinja Bulajić, Branko Radulović i Predrag Bulatović.

„Parlamentarni izbori 16. oktobra 2016. godine nisu održani u uslovima koji su omogućili slobodno izražavanje volje građana, u skladu sa zakonom, imajući u vidu sve okolnosti koje su nastale od 10.00 časova, kada su javni servisi i drugi državni i privatni mediji počeli da objavljuju, prvo nezvanično, a od 13 časova i zvanično saopštenje direktora Uprave policije Slavka Stojanovića o hapšenju grupe od 20 terorista, za koje su zvanični organi države Crne Gore tvrdili da planiraju izvršavanje terorističkih akata sa elementima državnog udara”, navedeno je u žalbi iz DF-a.

DF je podsetio da je Vrhovno državno tužilaštvo (VDT) izdalo i zvanično saopštenje 16. oktobra u 15 časova, te da su zvanična saopštenja Uprave policije i Vrhovnog državnog tužilaštva u kontinuitetu, svakog sata, prenosili svi elektronski mediji, čime su grubo prekršili izbornu ćutnju koja je definisana članom 64a Zakona o izboru poslanika i odbornika.

„Orkestrirana medijska kampanja tokom izbornog dana, o hapšenju 20 terorista koji su navodno imali planove za napade na građane, zauzimanje skupštine i hapšenje premijera, uz upotrebu vatrenog oružja i moguće ljudske žrtve, nesporno je rezultirala širenjem osećaja straha, panike, uznemirenja građana koji u takvim okolnostima, straha za sopstveni život, nisu bili u stanju da slobodno i bez pritisaka iskažu svoju volju i glasaju na izborima”, navedeno je u žalbi DF.

Oni dodaju da je policija manipulisala informacijama da svi članovi terorističke grupe nisu uhapšeni i da postoje i druge naoružane grupe koje i dalje planiraju da realizuju ranije medijski najavljene terorističke napade.

Zanimljivo je da DF posebno optužuje VDT da je izbornog dana „grubo zloupotrebio instituciju države” na čijem je čelu, „a pre svih specijalnog državnog tužioca (SDT), koji je, da stvar bude još gora, po zakonu nadležan da procesuira krivična dela povrede izbornog prava i izbornog procesa, direktno je uticala na smanjenje izlaznosti birača i na taj način na izborni rezultat, koji bi sasvim sigurno bio drugačiji da objavljivanja ovog navodnog terorističkog napada nije bilo tokom trajanja izbornog procesa”.

Predsedništvo DF podseća Ustavni sud da, ukoliko je SDT imao dovoljno dokaza protiv osumnjičenih lica, koje je policija, po njegovom nalogu, lišila slobode pre početka izbora, „on je morao da traži hitno sazivanje sednice Saveta za odbranu i bezbednost, koji je nadležan da u slučajevima kada se ne može sazvati sednica Skupštine Crne Gore proglasi vanredno stanje u skladu sa članom 133 Ustava Crne Gore zbog ugrožavanja ili pokušaja rušenja ustavnog poretka i da prekine izborni proces”.

Na takav potez SDT se morao odlučiti jer je i sam saopštio da je „bilo još pojedinaca i grupa koji nisu lišeni slobode, a za koje je postojala osnovana sumnja da pripremaju izvršenje ovog teškog krivičnog dela”.

„Specijalni tužilac nije tražio hitno zasedanje Saveta za odbranu i bezbednost, nije tražio ni hitnu sednicu vlade, niti je informisao predsednika Crne Gore i predsednika skupštine, koji su, takođe, ovlašćeni da zakažu sednicu Saveta, u skladu sa članom 131 Ustava Crne Gore, čime su specijalni tužilac i direktor Uprave policije zloupotrebili svoja ustavna i zakonska ovlašćenja i, umesto da postupaju po ustavu i zakonu, delovali politički motivisano, sa jasnom namerom da izazivanjem opšte nesigurnosti, panike i uznemiravanja javnosti, smanje izlaznost birača i tako direktno utiču na rezultate izbora, i dodatno motivišu neopredeljene birače da glasaju DPS, jer je tobože država ugrožena od terorista iz Srbije”, poručio je DF u žalbi Ustavnom sudu.

Izlaznost na izborima do 16.10 bila je rekordna sve do objavljivanja zvaničnog saopštenja Vrhovnog državnog tužilaštva.

„Prosta računica pokazuje da nije bilo ovog neviđenog, nezapamćenog, protivustavnog i nezakonitog policijsko-tužilačko-medijskog udara u toku izbornog dana i da je nakon 15 časova na izbore bi izašlo još 25.000 do 30.000 birača, što bi direktno smanjilo broj mandata DPS za jedan do dva, ostavilo Socijaldemokrate ispod cenzusa i donelo DF-u još najmanje dva mandata, čime bi Milo Đukanović izgubio vlast”, pojašnjava DF.

Zbog toga što su, po oceni DF, izbori bili „neslobodni i nedemokratski, održani u atmosferi vanrednog stanja”. Demokratski front zahteva da Ustavni sud Crne Gore „poništi odluku državne izborne komisije o proglašenju konačnih rezultata za izbor poslanika u Skupštinu Crne Gore”.