Rak ne mora da bude fatalna dijagnoza

U kongresnom Centru „Sava” u petak počinje naš najstariji i najdugovečniji medicinski skup – Kancerološka nedelja, koja se održava 53. put od 1953. godine. Cilj dvodnevnog skupa je da se unaprede znanja iz onkologije, kao multidisciplinarne oblasti medicine, objasnio je za „Politiku” prof. dr Radan Džodić, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i predsednik Kancerološke sekcije Srpskog lekarskog društva, organizatora ovog medicinskog skupa, koji će okupiti više od 200 onkologa iz cele Srbije, država regiona i Evrope.

Kancerološka nedelja biće posvećena genetskom ispitivanju u dijagnostikovanju malignih bolesti, preporukama za ultrazvučnu dijagnostiku i biopsiju raka dojki, smernicama za utvrđivanje i lečenje karcinoma štitaste žlezde, kao i novitetima u dijagnostikovanju i terapiji metastatskog melanoma.

Dr Džodić navodi da u Srbiji godišnje od raka oboli blizu 40.000 ljudi, ali umire manje nego ranijih godina, tako da više nismo na drugom mestu po broju umrlih u Evropi. Pre dve godine otvarajući Kancerološku nedelju, prof. dr Džodić je naveo da je onkologija „siroče srpske medicine”, ali danas sa ponosom naglašava da to više nije tako, da je u ovoj oblasti napravljen značajan pomak i da je lepa vest da je broj umrlih u opadanju.

– Onkološka oboljenja su danas prepoznata kao ozbiljan problem u Srbiji, a rešavanju je dat prioritet: u Nacionalnom centru za gama nož za samo godinu dana rada tretirano je 750 onkoloških pacijenata i to je od velikog značaja za uspešno lečenje, tri najsavremenija aparata za zračenje počela su da rade u Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici i Institutu za bolesti pluća Vojvodine, a prvi pacijenti na novim zračnim mašinama primljeni su u Kragujevcu i Nišu. Završava se i prostor u koji će biti smeštena još četiri nova aparat za zračenje – navodi dr Džodić.

Rak u Srbiji više ne mora da bude fatalna dijagnoza i ova bolest može da se izleči, a da se oboleli vrati normalnom životu. Karcinom i u uznapredovalom stadijumu može da postane hronična bolest, sa kojom se mogu dočekati pozne godine. Nažalost, u manjem procentu rak je fatalan za one koji na prvi pregled dođu u četvrtom stadijumu bolesti. Kako na vreme otkriti rak i ne zakasniti sa lečenjem, pitamo našeg sagovornika.

– Treba pomno pratiti svaku izraslinu ili promenu na koži, mišićima i kostima, što možemo i sami da konstatujemo. Zbog svake kvržice koju napipamo u dojci, vratu ili bilo gde na telu, a menja se i traje više od mesec dana, treba se obratiti lekaru – savet je dr Džodića.

Čak i kada reč o karcinomima, koji imaju podmukli, sakriveni tok i koji pogađaju unutrašnje organe, postoje znaci upozorenja, preko kojih se ne sme olako prelaziti. Ovaj onkolog podseća da permanentni kašalj, posebno sa primesama krvi, u ogromnom broju slučaju nije znak nekakve teške prehlade, već potencijalno upozorenje na rak u gornjim disajnim putevima ili plućima. Takođe stolica crne boje uvek je znak krvavljenja u želucu ili crevima: sveža krv u stolici je mnogo češće znak tumora, nego hemoroida.

Naše iskustvo je da u Srbiji pomoć lekara oboleli najčešće traži kada više ne može da hoda, ali srećom raste i broj onih koji već na prvi signal bolesti dolaze kod lekara – kaže dr Džodić, dodajući da će konačno na listu lekova biti stavljeni i savremeni, inovativni lekovi. On navodi da kada se rak dojke otkrije na vreme, pacijentkinja u Srbiji može da računa na iste protokole lečenja kakvi se primenjuju i u Americi, ali, što je još važnije, i na identičan ishod.