Рак не мора да буде фатална дијагноза

У конгресном Центру „Сава” у петак почиње наш најстарији и најдуговечнији медицински скуп – Канцеролошка недеља, која се одржава 53. пут од 1953. године. Циљ дводневног скупа је да се унапреде знања из онкологије, као мултидисциплинарне области медицине, објаснио је за „Политику” проф. др Радан Џодић, директор Института за онкологију и радиологију Србије и председник Канцеролошке секције Српског лекарског друштва, организатора овог медицинског скупа, који ће окупити више од 200 онколога из целе Србије, држава региона и Европе.

Канцеролошка недеља биће посвећена генетском испитивању у дијагностиковању малигних болести, препорукама за ултразвучну дијагностику и биопсију рака дојки, смерницама за утврђивање и лечење карцинома штитасте жлезде, као и новитетима у дијагностиковању и терапији метастатског меланома.

Др Џодић наводи да у Србији годишње од рака оболи близу 40.000 људи, али умире мање него ранијих година, тако да више нисмо на другом месту по броју умрлих у Европи. Пре две године отварајући Канцеролошку недељу, проф. др Џодић је навео да је онкологија „сироче српске медицине”, али данас са поносом наглашава да то више није тако, да је у овој области направљен значајан помак и да је лепа вест да је број умрлих у опадању.

– Онколошка обољења су данас препозната као озбиљан проблем у Србији, а решавању је дат приоритет: у Националном центру за гама нож за само годину дана рада третирано је 750 онколошких пацијената и то је од великог значаја за успешно лечење, три најсавременија апарата за зрачење почела су да раде у Институту за онкологију Војводине у Сремској Каменици и Институту за болести плућа Војводине, а први пацијенти на новим зрачним машинама примљени су у Крагујевцу и Нишу. Завршава се и простор у који ће бити смештена још четири нова апарат за зрачење – наводи др Џодић.

Рак у Србији више не мора да буде фатална дијагноза и ова болест може да се излечи, а да се оболели врати нормалном животу. Карцином и у узнапредовалом стадијуму може да постане хронична болест, са којом се могу дочекати позне године. Нажалост, у мањем проценту рак је фаталан за оне који на први преглед дођу у четвртом стадијуму болести. Како на време открити рак и не закаснити са лечењем, питамо нашег саговорника.

– Треба помно пратити сваку израслину или промену на кожи, мишићима и костима, што можемо и сами да констатујемо. Због сваке квржице коју напипамо у дојци, врату или било где на телу, а мења се и траје више од месец дана, треба се обратити лекару – савет је др Џодића.

Чак и када реч о карциномима, који имају подмукли, сакривени ток и који погађају унутрашње органе, постоје знаци упозорења, преко којих се не сме олако прелазити. Овај онколог подсећа да перманентни кашаљ, посебно са примесама крви, у огромном броју случају није знак некакве тешке прехладе, већ потенцијално упозорење на рак у горњим дисајним путевима или плућима. Такође столица црне боје увек је знак крвављења у желуцу или цревима: свежа крв у столици је много чешће знак тумора, него хемороида.

Наше искуство је да у Србији помоћ лекара оболели најчешће тражи када више не може да хода, али срећом расте и број оних који већ на први сигнал болести долазе код лекара – каже др Џодић, додајући да ће коначно на листу лекова бити стављени и савремени, иновативни лекови. Он наводи да када се рак дојке открије на време, пацијенткиња у Србији може да рачуна на исте протоколе лечења какви се примењују и у Америци, али, што је још важније, и на идентичан исход.