Psorijaza napada kožu i nokte

U Srbiji oko 150.000 ljudi boluje od psorijaze, teškog i hroničnog oboljenja, što predstavlja gotovo čitavu populaciju grada Niša ili Kragujevca. Psorijaza nastaje kada imuni sistem (odbrana tela protiv bolesti) greškom napada zdrave ćelije kože pa su ovi mehanizmi slični onima kod ostalih teških oboljenja imunoposredovanih bolesti kao što su Kronova bolest, reumatoidni artritis i multipla skleroza.

Psorijaza se najpre manifestuje pojavom promena na koži u vidu crvenih, upaljenih i zadebljanih površina koji mogu biti i prekriveni srebrnkastim ljuspicama, poznatih kao plakovi. Postoji više tipova psorijaze, ali kod 90 odsto obolelih se javlja plak psorijaza. Delovi kože zahvaćeni psorijazom obično neprijatno svrbe, bole i čak dolazi do otpadanja delova plakova, pucanja i krvarenja i to u ne tako malom broju slučajeva.

Kako ističe profesor dr Željko Mijušković, dermatovenerolog i predsednik Udruženja dermatovenerologa Srbije, bolest se najčešće manifestuje na laktovima, kolenima i poglavini, a javlja se kod jedan do dva odsto stanovništva. Osim promena na koži, psorijaza može da se manifestuje i na noktima. Ove promene su brojne, od tačkastih udubljenja, uzdužnih linija i brazda, zadebljanja ispod nokatne ploče, a javljaju se kod 50 do 90 odsto obolelih. Određen broj bolesnika oseća i svrab, naročito ako postoje promene na poglavini ili u pregibnim površinama. Lice pacijenta je uglavnom pošteđeno.

– Oko 80 odsto obolelih od psorijaze ima blago do umereno oboljenje. Većinu ovih pacijenata moguće je lečiti lokalnom terapijom, koja je najčešće efikasna i bezbedna. Lokalni preparati koriste se i kao dodatna terapija kod pacijenata na fototerapiji ili kod obolelih koji uzimaju sistemsku terapiju (tablete, kapsule, injekcije, fototerapija). Međutim, ne preporučuje se korišćenje lokalnih preparata kao monoterapija kod pacijenata s proširenom ili teškom formom psorijaze. Najčešće se preporučuje da lokalna terapija, kao jedina terapija, bude primenjena kod pacijenata koji imaju zahvaćenost kože psorijazom manje od 10 odsto. Pacijenti koji pored psorijaze imaju i artritis, moraju biti lečeni sistemskom terapijom. Pacijenti koji očekuju da nikada više nemaju psorijazne promene na koži tela biće sigurno razočarani zbog potrebe za kontinuiranom terapijom, koju će ponekad biti teško sprovoditi – kaže dr Mijušković.

On objašnjava da, na žalost, pacijenti koji boluju od teških formi psorijaze, a nemaju psorijazni artritis, nemaju mogućnost da budu lečeni biološkom terapijom. Ovo je problem i za pacijente i za  dermatologe, koji ne mogu na odgovarajući način da leče pacijenta.

– Većina zemalja u regionu ima dobra iskustva u primeni, sada već ni tako nove, biološke terapije u lečenju psorijaze. Slovenija, Hrvatska, Mađarska i Bugarska imaju na raspolaganju nekoliko savremenih lekova u lečenju teških formi psorijaze što svakako doprinosi boljem lečenju pacijenata uz značajno manje neželjenih efekata – dodao je dr Mijušković.

Postoji udruženost psorijaze i metaboličkih bolesti kao što su gojaznost, dijabetes, ali i bolesti srca i krvotoka, koje su direktno povezane prisustvom metaboličkog sindroma. Ako se ta udruženost ranije mogla smatrati slučajnom ili se pokušavala tumačiti životnim navikama kao što su pušenje, alkohol, depresija, danas se zna da ove bolesti dele mnoge zajedničke genetske i imunološke mehanizme.

– Pravilnim lečenjem psorijaze smanjuje se šansa da pacijent razvije bolest metabolizma ili bolest srca i krvnih sudova. Ovaj cilj najlakše možemo postići formiranjem regionalne zastupljenosti fototerapije i primenom savremenih metoda lečenja – dodao je dr Mijušković.

Ne postoji nijedan način, bilo da je reč o direktnom kontaktu, kapljično ili seksualnim kontaktom, kojim se psorijaza može preneti. Međutim, pojedine osobe i dalje su u zabludi da je psorijaza zarazno oboljenje. To je razlog izbegavanja obolelih i njihove izolacije iz društva, što kod bolesnika dovodi do povlačenja, nesigurnosti, depresije i stvaranja osećaja niže vrednosti.

U zavisnosti od težine bolesti oboleli imaju poteškoća pri sedenju, hodanju, spavanju i obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti koje čoveka čine sposobnim za funkcionisanje. Osobe sa težim oblicima bolesti, usled bolova, krvarenja, često su onemogućeni da obavljaju svakodnevne životne aktivnosti, kao što je nesmetano obavljanje posla ili kupovina.