Псоријаза напада кожу и нокте

У Србији око 150.000 људи болује од псоријазе, тешког и хроничног обољења, што представља готово читаву популацију града Ниша или Крагујевца. Псоријаза настаје када имуни систем (одбрана тела против болести) грешком напада здраве ћелије коже па су ови механизми слични онима код осталих тешких обољења имунопосредованих болести као што су Кронова болест, реуматоидни артритис и мултипла склероза.

Псоријаза се најпре манифестује појавом промена на кожи у виду црвених, упаљених и задебљаних површина који могу бити и прекривени сребрнкастим љуспицама, познатих као плакови. Постоји више типова псоријазе, али код 90 одсто оболелих се јавља плак псоријаза. Делови коже захваћени псоријазом обично непријатно сврбе, боле и чак долази до отпадања делова плакова, пуцања и крварења и то у не тако малом броју случајева.

Како истиче професор др Жељко Мијушковић, дерматовенеролог и председник Удружења дерматовенеролога Србије, болест се најчешће манифестује на лактовима, коленима и поглавини, а јавља се код један до два одсто становништва. Осим промена на кожи, псоријаза може да се манифестује и на ноктима. Ове промене су бројне, од тачкастих удубљења, уздужних линија и бразда, задебљања испод нокатне плоче, а јављају се код 50 до 90 одсто оболелих. Одређен број болесника осећа и свраб, нарочито ако постоје промене на поглавини или у прегибним површинама. Лице пацијента је углавном поштеђено.

– Око 80 одсто оболелих од псоријазе има благо до умерено обољење. Већину ових пацијената могуће је лечити локалном терапијом, која је најчешће ефикасна и безбедна. Локални препарати користе се и као додатна терапија код пацијената на фототерапији или код оболелих који узимају системску терапију (таблете, капсуле, инјекције, фототерапија). Међутим, не препоручује се коришћење локалних препарата као монотерапија код пацијената с проширеном или тешком формом псоријазе. Најчешће се препоручује да локална терапија, као једина терапија, буде примењена код пацијената који имају захваћеност коже псоријазом мање од 10 одсто. Пацијенти који поред псоријазе имају и артритис, морају бити лечени системском терапијом. Пацијенти који очекују да никада више немају псоријазне промене на кожи тела биће сигурно разочарани због потребе за континуираном терапијом, коју ће понекад бити тешко спроводити – каже др Мијушковић.

Он објашњава да, на жалост, пацијенти који болују од тешких форми псоријазе, а немају псоријазни артритис, немају могућност да буду лечени биолошком терапијом. Ово је проблем и за пацијенте и за  дерматологе, који не могу на одговарајући начин да лече пацијента.

– Већина земаља у региону има добра искуства у примени, сада већ ни тако нове, биолошке терапије у лечењу псоријазе. Словенија, Хрватска, Мађарска и Бугарска имају на располагању неколико савремених лекова у лечењу тешких форми псоријазе што свакако доприноси бољем лечењу пацијената уз значајно мање нежељених ефеката – додао је др Мијушковић.

Постоји удруженост псоријазе и метаболичких болести као што су гојазност, дијабетес, али и болести срца и крвотока, које су директно повезане присуством метаболичког синдрома. Ако се та удруженост раније могла сматрати случајном или се покушавала тумачити животним навикама као што су пушење, алкохол, депресија, данас се зна да ове болести деле многе заједничке генетске и имунолошке механизме.

– Правилним лечењем псоријазе смањује се шанса да пацијент развије болест метаболизма или болест срца и крвних судова. Овај циљ најлакше можемо постићи формирањем регионалне заступљености фототерапије и применом савремених метода лечења – додао је др Мијушковић.

Не постоји ниједан начин, било да је реч о директном контакту, капљично или сексуалним контактом, којим се псоријаза може пренети. Међутим, поједине особе и даље су у заблуди да је псоријаза заразно обољење. То је разлог избегавања оболелих и њихове изолације из друштва, што код болесника доводи до повлачења, несигурности, депресије и стварања осећаја ниже вредности.

У зависности од тежине болести оболели имају потешкоћа при седењу, ходању, спавању и обављању свакодневних животних активности које човека чине способним за функционисање. Особе са тежим облицима болести, услед болова, крварења, често су онемогућени да обављају свакодневне животне активности, као што је несметано обављање посла или куповина.