Naredna godina bez briselskog izveštaja

Posle ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama, koji će biti objavljen u sredu, 9. novembra, Brisel prekida sa svojom dugogodišnjom praksom. Sledeće jeseni neće biti novog izveštaja EK, kao što je to dosad bio slučaj, već će se naredni dokument s ocenom reformi ostvarenih u našoj zemlji pojaviti tek na proleće 2018.

Imajući u vidu koliki se značaj svake godine pridaje pohvalama i pokudama koje izriče Komisija, postavlja se pitanje kako će se pisanje tih analiza i davanje preporuka za duži period odraziti na Srbiju – hoće li joj biti lakše ili teže da ispunjava predviđene uslove za članstvo u Evropskoj uniji (samo u poglavlju 23 ima 50 merila)?

Ovu dilemu podgrejava ne samo sadašnje teško stanje u EU – za koje Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta, kaže da je zabrinjavajuće, da je Evropa ugrožena i da je neophodna i izmena sporazuma EU – već i spekulacije koje su se pojavile prošle godine u ovo vreme zbog kašnjenja izveštaja o napretku Srbije, Crne Gore i Turske u pregovorima o članstvu u EU. Tada se naveliko sumnjalo da EK tempira obelodanjivanje izveštaja kako lošim nalazom stanja ljudskih prava u Turskoj ne bi uticala na ishod tamošnjih izbora.

Međutim, Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, smatra da produženje roka za sastavljanje i objavljivanje izveštaja nama niti olakšava niti otežava posao.

„Nastavljamo da radimo u oblasti evropskih integracija istim intenzitetom, podjednako posvećeni definisanim ciljevima, postavljenim rokovima i merilima. Takođe, radimo na implementaciji dogovorenih i usvojenih kriterijuma. Ne treba zaboraviti da imamo svoj Plan za usvajanje pravnih tekovina s EU, u kojem smo postavili sebi cilj da do kraja 2018. godine uskladimo naše zakonodavstvo s evropskim”, kaže Joksimović.

Ona za „Politiku” napominje i da to što će EK imati svoj novi rokovnik „ne znači da nećemo biti u redovnoj komunikaciji i koordinaciji s EK, pre svega oko otvaranja poglavlja i sprovođenja akcionih planova”.

Takođe, ističe da Srbija nije jedina koja će do narednog izveštaja čekati godinu i po, budući da se ova promena odnosi na sve zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo i na ceo naš region.

„Razlozi su organizaciono-tehničke prirode EK. Posle izveštaja o napretku koji će biti objavljen u narednim danima, sledeći se očekuje u aprilu 2018”, objašnjava naša sagovornica.

S druge strane, Florijan Biber, profesor jugoistočnih studija Univerziteta u Gracu, ističe da će postojati privremeni izveštaj, tako da ne znači da Komisija neće imati nikakve preporuke za Srbiju. „Radije bih to tumačio kao pokušaj da se poboljša mehanizam izveštavanja. Postoji širok konsenzus da je sadašnjoj strukturi izveštavanja potrebna reforma”, kaže Biber i dodaje da ćemo videti da li ovaj novi pristup predstavlja poboljšanje.

Upitan koliko je taj dokument važan za one koji žele članstvo u EU, odgovara da je koristan u teoriji, jer pruža širi pregled stanja proširenja. Naravno, ti izveštaji imaju slabosti, a on brine zbog toga što Komisija ne posvećuje dovoljno pažnje stanju demokratije u regionu, koje je, prema njegovom mišljenju, sve problematičnije.

I Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, misli da je novi potez EK vrlo praktičan. „To ne bi trebalo tumačiti kao signal manje zainteresovanosti EU i kao nešto što na neki način usporava naš proces proširenja. Brzina tog procesa meri se, pre svega, brzinom otvaranja i zatvaranja poglavlja, a ne izveštavanjem”, naglašava.

Napominjući da je izveštavanje prosto sekundarna stvar, da se ti izveštaji EK očekuju kao potvrda koja može da bude zanimljiva stranim investitorima i da se ubere neki politički poen, navodi da novoj praksi Komisije ne bi pridavao preveliku pažnju, „pogotovu ne kao važnom negativnom signalu”.

Crnobrnja smatra da izostanak izveštaja u 2017. neće značiti i da EK manje prati ono što se ovde radi. „Poučeni, pre svega, iskustvom s Bugarskom i Rumunijom, koje su primljene u EU „malo na silu”, Brisel je najpre pojačao monitoring u Hrvatskoj, a posle toga još više i u drugim zemljama koje su u čekaonici, ne zbog toga što su one manje solidne, nego zbog toga što su one koje su prethodno ušle ostavile za sobom trag koji EK više neće da dozvoli”.

Za razliku od ostalih naših sagovornika, Maja Kovačević, profesorka Fakulteta političkih nauka i nekadašnja direktorka Savezne kancelarije za pridruživanje EU, tvrdi da prekidanje dosadašnje prakse pre svega pokazuje da Unija usporava dinamiku pristupanja. „Dosadašnje objavljivanje izveštaja o napretku svake godine je predstavljalo prilično ubrzanu dinamiku. Taj izveštaj je veoma dobro odražavao šta su slabe tačke reformskog procesa u jednoj zemlji, stanja u pogledu demokratije, ljudskih prava, pravosuđa, privrednih reformi i svega ostalog. Ali, ako taj izveštaj zaista bude objavljivan jednom u dve godine, to je način da EU uspori proces. To najavljuje da ona neće žuriti s daljim proširenjima i pokazuje da će za Srbiju proces sigurno trajati duže nego što se nadamo”, uverena je Kovačevićeva.