Наредна година без бриселског извештаја

После овогодишњег извештаја Европске комисије о напретку Србије у европским интеграцијама, који ће бити објављен у среду, 9. новембра, Брисел прекида са својом дугогодишњом праксом. Следеће јесени неће бити новог извештаја ЕК, као што је то досад био случај, већ ће се наредни документ с оценом реформи остварених у нашој земљи појавити тек на пролеће 2018.

Имајући у виду колики се значај сваке године придаје похвалама и покудама које изриче Комисија, поставља се питање како ће се писање тих анализа и давање препорука за дужи период одразити на Србију – хоће ли јој бити лакше или теже да испуњава предвиђене услове за чланство у Европској унији (само у поглављу 23 има 50 мерила)?

Ову дилему подгрејава не само садашње тешко стање у ЕУ – за које Мартин Шулц, председник Европског парламента, каже да је забрињавајуће, да је Европа угрожена и да је неопходна и измена споразума ЕУ – већ и спекулације које су се појавиле прошле године у ово време због кашњења извештаја о напретку Србије, Црне Горе и Турске у преговорима о чланству у ЕУ. Тада се навелико сумњало да ЕК темпира обелодањивање извештаја како лошим налазом стања људских права у Турској не би утицала на исход тамошњих избора.

Међутим, Јадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције, сматра да продужење рока за састављање и објављивање извештаја нама нити олакшава нити отежава посао.

„Настављамо да радимо у области европских интеграција истим интензитетом, подједнако посвећени дефинисаним циљевима, постављеним роковима и мерилима. Такође, радимо на имплементацији договорених и усвојених критеријума. Не треба заборавити да имамо свој План за усвајање правних тековина с ЕУ, у којем смо поставили себи циљ да до краја 2018. године ускладимо наше законодавство с европским”, каже Јоксимовић.

Она за „Политику” напомиње и да то што ће ЕК имати свој нови роковник „не значи да нећемо бити у редовној комуникацији и координацији с ЕК, пре свега око отварања поглавља и спровођења акционих планова”.

Такође, истиче да Србија није једина која ће до наредног извештаја чекати годину и по, будући да се ова промена односи на све земље кандидате и потенцијалне кандидате за чланство и на цео наш регион.

„Разлози су организационо-техничке природе ЕК. После извештаја о напретку који ће бити објављен у наредним данима, следећи се очекује у априлу 2018”, објашњава наша саговорница.

С друге стране, Флоријан Бибер, професор југоисточних студија Универзитета у Грацу, истиче да ће постојати привремени извештај, тако да не значи да Комисија неће имати никакве препоруке за Србију. „Радије бих то тумачио као покушај да се побољша механизам извештавања. Постоји широк консензус да је садашњој структури извештавања потребна реформа”, каже Бибер и додаје да ћемо видети да ли овај нови приступ представља побољшање.

Упитан колико је тај документ важан за оне који желе чланство у ЕУ, одговара да је користан у теорији, јер пружа шири преглед стања проширења. Наравно, ти извештаји имају слабости, а он брине због тога што Комисија не посвећује довољно пажње стању демократије у региону, које је, према његовом мишљењу, све проблематичније.

И Михаило Црнобрња, председник Европског покрета у Србији, мисли да је нови потез ЕК врло практичан. „То не би требало тумачити као сигнал мање заинтересованости ЕУ и као нешто што на неки начин успорава наш процес проширења. Брзина тог процеса мери се, пре свега, брзином отварања и затварања поглавља, а не извештавањем”, наглашава.

Напомињући да је извештавање просто секундарна ствар, да се ти извештаји ЕК очекују као потврда која може да буде занимљива страним инвеститорима и да се убере неки политички поен, наводи да новој пракси Комисије не би придавао превелику пажњу, „поготову не као важном негативном сигналу”.

Црнобрња сматра да изостанак извештаја у 2017. неће значити и да ЕК мање прати оно што се овде ради. „Поучени, пре свега, искуством с Бугарском и Румунијом, које су примљене у ЕУ „мало на силу”, Брисел је најпре појачао мониторинг у Хрватској, а после тога још више и у другим земљама које су у чекаоници, не због тога што су оне мање солидне, него због тога што су оне које су претходно ушле оставиле за собом траг који ЕК више неће да дозволи”.

За разлику од осталих наших саговорника, Маја Ковачевић, професорка Факултета политичких наука и некадашња директорка Савезне канцеларије за придруживање ЕУ, тврди да прекидање досадашње праксе пре свега показује да Унија успорава динамику приступања. „Досадашње објављивање извештаја о напретку сваке године је представљало прилично убрзану динамику. Тај извештај је веома добро одражавао шта су слабе тачке реформског процеса у једној земљи, стања у погледу демократије, људских права, правосуђа, привредних реформи и свега осталог. Али, ако тај извештај заиста буде објављиван једном у две године, то је начин да ЕУ успори процес. То најављује да она неће журити с даљим проширењима и показује да ће за Србију процес сигурно трајати дуже него што се надамо”, уверена је Ковачевићева.