Kako da reforma pravosuđa ne preraste u referendum o EU

Mo­ra se spre­či­ti da pred­sto­je­ći ustav­ni re­fe­ren­dum u ve­zi s po­gla­vljem 23, bi­lo da bu­de 2017. ili 2018, bu­de pri­kri­ve­ni re­fe­ren­dum o Evrop­skoj uni­ji. Jer on­da će pro­pa­sti, ape­lo­vao je Vla­di­mir Me­đak iz Evrop­skog po­kre­ta u Sr­bi­ji i član Pre­go­va­rač­kog ti­ma Sr­bi­je u pro­ce­su pri­stu­pa­nja EU. On je ne­dav­no na kon­fe­ren­ci­ji „De­mo­krat­ski do pro­me­ne Usta­va”, u or­ga­ni­za­ci­ji Fon­da­ci­je Cen­tar za de­mo­kra­ti­ju, Fon­da­ci­je „Fri­drih Ebert” i Fon­da­ci­je za raz­voj par­la­men­ta, is­ta­kao da ne­će mo­ći da se ka­že da je to re­fe­ren­dum o EU ako bu­de sa­mo re­fe­ren­dum o re­for­mi pra­vo­su­đa, a ne i o ne­kim dru­gim pi­ta­nji­ma ko­ja se na­me­ću na pu­tu ka EU. 
Zbog to­ga je po­treb­no, ka­ko je do­dao, iz­me­nu Usta­va ra­di­ti u dva ko­ra­ka i tek u dru­gom, na kra­ju pri­stup­nih pre­go­vo­ra, uno­si­ti u Ustav ta­ko­zva­nu in­te­gra­tiv­nu kla­u­zu­lu, od­no­sno po­ve­ra­va­nje de­la su­ve­re­nih pra­va EU, kao i od­red­be ko­je omo­gu­ća­va­ju gra­đa­ni­ma EU ak­tiv­no i pa­siv­no bi­rač­ko pra­vo u Sr­bi­ji na iz­bo­ri­ma za Evrop­ski par­la­ment. To je i pra­vi tre­nu­tak za re­fe­ren­dum o EU, sma­tra on.
Pri­li­ka da se uz iz­me­ne ustav­nih od­red­bi ko­je se ti­ču sud­ske vla­sti (a oko či­je neo­p­hod­no­sti ima naj­ma­nje spo­re­nja) pro­me­ne još ne­ki spor­ni de­lo­vi Mi­trov­dan­skog usta­va oči­gled­no kom­pli­ku­je stva­ri. Ne­pre­gle­dan je broj ide­ja na te­mu šta sve tre­ba pro­me­ni­ti, iz­ba­ci­ti ili do­da­ti u osnov­ni za­kon. 
„Ume­sto da gra­di­mo duh usta­va, mi u stva­ri ko­vi­tla­mo du­ho­ve oko usta­va”, upo­zo­ra­va prof. dr Ire­na Pe­jić s Prav­nog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Ni­šu. Na­gla­ša­va­ju­ći svo­je „kon­zer­va­tiv­no sta­no­vi­šte ustav­nog prav­ni­ka”, ona je na go­re­po­me­nu­toj de­ba­ti is­ta­kla da se za­la­že za obr­nut put u od­no­su na onaj ko­jim ide ve­ći­na. Da­kle, po­la­ze­ći od vred­no­sti Usta­va, a ne od nje­go­vih ma­na, da se naj­pre re­ši pi­ta­nje da li je uop­šte po­treb­na ustav­na re­for­ma, a on­da pi­ta­nje šta je to što je pred­met ustav­ne re­for­me: ustav u ce­li­ni ili de­li­mič­na pro­me­na. 
„Ži­vi­mo u jed­nom pro­ce­su per­ma­nent­ne ustav­ne re­vi­zi­je ko­ja nam stva­ra sli­ku da će­mo ži­ve­ti bo­lje ako bu­de­mo iz­me­ni­li taj akt, što ne do­pri­no­si to­me da ima­mo ose­ćaj bi­lo ka­kve ustav­ne sta­bil­no­sti, a još ma­nje ose­ćaj ustav­ne pri­pad­no­sti. Znam da zvu­čim kon­zer­va­tiv­no, ali od­u­pi­rem se te­mi dnev­ne na­ja­ve pro­me­ne usta­va”, na­ve­la je ona, uka­zu­ju­ći da ustav­na re­for­ma tre­ba da bu­de du­go­tra­jan pro­ces kroz ko­ji će pro­ći ne­ko­li­ko vla­da (što se En­gle­zi­ma upra­vo de­ša­va u po­ku­ša­ju da do­đu do pr­vog pi­sa­nog usta­va).
Ustav­ni prav­ni­ci, ina­če, oba­ve­zno u sva­ku pri­ču o usta­vu ume­ću po­tre­bu da se sa­ču­va do­sto­jan­stvo usta­va kao naj­vi­šeg prav­nog ak­ta i ustav­na sta­bil­nost, ko­ja je, ka­ko uka­zu­je i Srp­ski prav­nič­ki klub, jed­na od su­štin­skih od­li­ka tra­di­ci­o­nal­nih evrop­skih de­mo­kra­ti­ja. Ta­ko i pred­sed­nik ovog klu­ba prof. dr Vla­dan Pe­trov s Prav­nog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du is­ti­če da kri­ti­ka ko­ju je ustav­no­prav­na na­u­ka iz­re­kla na ra­čun ak­tu­el­nog usta­va „ne sme po­slu­ži­ti kao ’plat­for­ma’ ili dok­tri­nar­no oprav­da­nje za to­tal­no ili par­ci­jal­no me­nja­nje Usta­va po sva­ku ce­nu”. Ka­ko ka­že, po­treb­no je bra­ni­ti Ustav, a to zna­či šti­ti­ti ide­ju ustav­no­sti i na­če­lo su­pre­ma­ti­je Usta­va, ali ne osu­je­ći­va­ti or­ga­ni­zo­va­nu ras­pra­vu i rad na pro­me­ni Usta­va ko­ji bi do­ve­li do bo­ljeg tek­sta. 
„Bo­lji tekst bi­će onaj ko­ji, uz po­što­va­nje na­če­la i vred­no­sti evrop­ske ustav­no­sti, vo­di ra­ču­na o na­ci­o­nal­nom i dr­žav­nom in­te­re­su Sr­bi­je. Po­sle sve­ga, zna­mo li ko­ji je to in­te­res? Ako ga, ko­jim slu­ča­jem, ne zna­mo, ne­moj­mo ula­zi­ti br­zo­ple­to u pro­me­ne Usta­va. Kad ne­sta­nu po­li­tič­ke hi­me­re ko­je nas op­hr­va­va­ju po­sled­njih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja, po­sta­će ja­sno da je ustav­no pi­ta­nje i da­lje otvo­re­no”, is­ti­če Pe­trov.
Ve­li­ki je broj za­stup­ni­ka su­prot­nog sta­no­vi­šta, po­put onog ko­je za­stu­pa i pro­fe­sor­ka pra­va Ve­sna Ra­kić Vo­di­ne­lić. Ona sma­tra da ak­tu­el­ni ustav Sr­bi­je mo­ra da se me­nja to­kom pro­ce­sa pri­dru­ži­va­nja Sr­bi­je EU. „Što ovaj ustav kra­će tra­je, to bo­lje. Ali, pred­u­slov je da se me­nja na­bo­lje”, ka­za­la je ona i do­da­la da ni­je op­ti­mi­sta u ve­zi s tim pi­ta­njem. 
Na tri­bi­ni Ne­za­vi­snog dru­štva no­vi­na­ra Voj­vo­di­ne „Ustav Sr­bi­je – de­set go­di­na po­sle”, ka­ko pre­no­si por­tal Auto­no­mi­ja.in­fo, ona je uka­za­la, iz­me­đu osta­log, da to­kom ustav­ne re­for­me tre­ba in­si­sti­ra­ti da se Sr­bi­ja de­fi­ni­še kao re­pu­bli­ka svih onih ko­ji u njoj ži­ve, bez fa­vo­ri­zo­va­nja jed­ne na­ci­je.