Како да реформа правосуђа не прерасте у референдум о ЕУ

Мо­ра се спре­чи­ти да пред­сто­је­ћи устав­ни ре­фе­рен­дум у ве­зи с по­гла­вљем 23, би­ло да бу­де 2017. или 2018, бу­де при­кри­ве­ни ре­фе­рен­дум о Европ­ској уни­ји. Јер он­да ће про­па­сти, апе­ло­вао је Вла­ди­мир Ме­ђак из Европ­ског по­кре­та у Ср­би­ји и члан Пре­го­ва­рач­ког ти­ма Ср­би­је у про­це­су при­сту­па­ња ЕУ. Он је не­дав­но на кон­фе­рен­ци­ји „Де­мо­крат­ски до про­ме­не Уста­ва”, у ор­га­ни­за­ци­ји Фон­да­ци­је Цен­тар за де­мо­кра­ти­ју, Фон­да­ци­је „Фри­дрих Еберт” и Фон­да­ци­је за раз­вој пар­ла­мен­та, ис­та­као да не­ће мо­ћи да се ка­же да је то ре­фе­рен­дум о ЕУ ако бу­де са­мо ре­фе­рен­дум о ре­фор­ми пра­во­су­ђа, а не и о не­ким дру­гим пи­та­њи­ма ко­ја се на­ме­ћу на пу­ту ка ЕУ. 
Због то­га је по­треб­но, ка­ко је до­дао, из­ме­ну Уста­ва ра­ди­ти у два ко­ра­ка и тек у дру­гом, на кра­ју при­ступ­них пре­го­во­ра, уно­си­ти у Устав та­ко­зва­ну ин­те­гра­тив­ну кла­у­зу­лу, од­но­сно по­ве­ра­ва­ње де­ла су­ве­ре­них пра­ва ЕУ, као и од­ред­бе ко­је омо­гу­ћа­ва­ју гра­ђа­ни­ма ЕУ ак­тив­но и па­сив­но би­рач­ко пра­во у Ср­би­ји на из­бо­ри­ма за Европ­ски пар­ла­мент. То је и пра­ви тре­ну­так за ре­фе­рен­дум о ЕУ, сма­тра он.
При­ли­ка да се уз из­ме­не устав­них од­ред­би ко­је се ти­чу суд­ске вла­сти (а око чи­је нео­п­ход­но­сти има нај­ма­ње спо­ре­ња) про­ме­не још не­ки спор­ни де­ло­ви Ми­тров­дан­ског уста­ва очи­глед­но ком­пли­ку­је ства­ри. Не­пре­гле­дан је број иде­ја на те­му шта све тре­ба про­ме­ни­ти, из­ба­ци­ти или до­да­ти у основ­ни за­кон. 
„Уме­сто да гра­ди­мо дух уста­ва, ми у ства­ри ко­ви­тла­мо ду­хо­ве око уста­ва”, упо­зо­ра­ва проф. др Ире­на Пе­јић с Прав­ног фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Ни­шу. На­гла­ша­ва­ју­ћи сво­је „кон­зер­ва­тив­но ста­но­ви­ште устав­ног прав­ни­ка”, она је на го­ре­по­ме­ну­тој де­ба­ти ис­та­кла да се за­ла­же за обр­нут пут у од­но­су на онај ко­јим иде ве­ћи­на. Да­кле, по­ла­зе­ћи од вред­но­сти Уста­ва, а не од ње­го­вих ма­на, да се нај­пре ре­ши пи­та­ње да ли је уоп­ште по­треб­на устав­на ре­фор­ма, а он­да пи­та­ње шта је то што је пред­мет устав­не ре­фор­ме: устав у це­ли­ни или де­ли­мич­на про­ме­на. 
„Жи­ви­мо у јед­ном про­це­су пер­ма­нент­не устав­не ре­ви­зи­је ко­ја нам ства­ра сли­ку да ће­мо жи­ве­ти бо­ље ако бу­де­мо из­ме­ни­ли тај акт, што не до­при­но­си то­ме да има­мо осе­ћај би­ло ка­кве устав­не ста­бил­но­сти, а још ма­ње осе­ћај устав­не при­пад­но­сти. Знам да зву­чим кон­зер­ва­тив­но, али од­у­пи­рем се те­ми днев­не на­ја­ве про­ме­не уста­ва”, на­ве­ла је она, ука­зу­ју­ћи да устав­на ре­фор­ма тре­ба да бу­де ду­го­тра­јан про­цес кроз ко­ји ће про­ћи не­ко­ли­ко вла­да (што се Ен­гле­зи­ма упра­во де­ша­ва у по­ку­ша­ју да до­ђу до пр­вог пи­са­ног уста­ва).
Устав­ни прав­ни­ци, ина­че, оба­ве­зно у сва­ку при­чу о уста­ву уме­ћу по­тре­бу да се са­чу­ва до­сто­јан­ство уста­ва као нај­ви­шег прав­ног ак­та и устав­на ста­бил­ност, ко­ја је, ка­ко ука­зу­је и Срп­ски прав­нич­ки клуб, јед­на од су­штин­ских од­ли­ка тра­ди­ци­о­нал­них европ­ских де­мо­кра­ти­ја. Та­ко и пред­сед­ник овог клу­ба проф. др Вла­дан Пе­тров с Прав­ног фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду ис­ти­че да кри­ти­ка ко­ју је устав­но­прав­на на­у­ка из­ре­кла на ра­чун ак­ту­ел­ног уста­ва „не сме по­слу­жи­ти као ’плат­фор­ма’ или док­три­нар­но оправ­да­ње за то­тал­но или пар­ци­јал­но ме­ња­ње Уста­ва по сва­ку це­ну”. Ка­ко ка­же, по­треб­но је бра­ни­ти Устав, а то зна­чи шти­ти­ти иде­ју устав­но­сти и на­че­ло су­пре­ма­ти­је Уста­ва, али не осу­је­ћи­ва­ти ор­га­ни­зо­ва­ну рас­пра­ву и рад на про­ме­ни Уста­ва ко­ји би до­ве­ли до бо­љег тек­ста. 
„Бо­љи текст би­ће онај ко­ји, уз по­што­ва­ње на­че­ла и вред­но­сти европ­ске устав­но­сти, во­ди ра­чу­на о на­ци­о­нал­ном и др­жав­ном ин­те­ре­су Ср­би­је. По­сле све­га, зна­мо ли ко­ји је то ин­те­рес? Ако га, ко­јим слу­ча­јем, не зна­мо, не­мој­мо ула­зи­ти бр­зо­пле­то у про­ме­не Уста­ва. Кад не­ста­ну по­ли­тич­ке хи­ме­ре ко­је нас оп­хр­ва­ва­ју по­след­њих не­ко­ли­ко де­це­ни­ја, по­ста­ће ја­сно да је устав­но пи­та­ње и да­ље отво­ре­но”, ис­ти­че Пе­тров.
Ве­ли­ки је број за­ступ­ни­ка су­прот­ног ста­но­ви­шта, по­пут оног ко­је за­сту­па и про­фе­сор­ка пра­ва Ве­сна Ра­кић Во­ди­не­лић. Она сма­тра да ак­ту­ел­ни устав Ср­би­је мо­ра да се ме­ња то­ком про­це­са при­дру­жи­ва­ња Ср­би­је ЕУ. „Што овај устав кра­ће тра­је, то бо­ље. Али, пред­у­слов је да се ме­ња на­бо­ље”, ка­за­ла је она и до­да­ла да ни­је оп­ти­ми­ста у ве­зи с тим пи­та­њем. 
На три­би­ни Не­за­ви­сног дру­штва но­ви­на­ра Вој­во­ди­не „Устав Ср­би­је – де­сет го­ди­на по­сле”, ка­ко пре­но­си пор­тал Ауто­но­ми­ја.ин­фо, она је ука­за­ла, из­ме­ђу оста­лог, да то­ком устав­не ре­фор­ме тре­ба ин­си­сти­ра­ти да се Ср­би­ја де­фи­ни­ше као ре­пу­бли­ка свих оних ко­ји у њој жи­ве, без фа­во­ри­зо­ва­ња јед­не на­ци­је.