DEMOKRATIJA JE KAO BICIKL

Zašto je LDP problem za srpsku demokratiju? I kako može stranka sa deset poslanika i pet odsto glasova da bude problem?
LDP jeste mala stranka u stanovništvu. Ali, ona je velika stranka u eliti. Da se vlada bira u redakcijama uticajnih medija, Čedomir Jovanović bi bio vicepremijer. Da vladu biraju NVO, Jovanović bi bio premijer. A da vladu biraju zapadni ambasadori, Jovanović bi bio i premijer i predsednik.

Jovanović i LDP su važni po tome što govore ono što pripadnici elite iz "kruga dvojke" misle: da ovaj narod još nije zreo za demokratiju. Narodu, po njima, treba dati demokratiju tek kad se Srbija modernizuje. A modernizaciju treba da izvrši prosvećena elita. Modernizacija, naravno, nije samo usvajanje tehničkih veština, već i "evropskih vrednosti". Pošto su oni već sada nosioci "evropskih vrednosti", jasno je ko treba da vlada Srbijom. Prvi znak da su Srbi prihvatili evropske vrednosti biće to što će prestati da glasaju za SRS, i početi da glasaju za LDP. Tada im se može dati demokratija.

Ovo razmišljanje počiva na tačnim uvidima, ali pogrešnim zaključcima. Zaista, narod u Srbiji daleko je od savršenog. Ali, iz toga ne proizilazi da je politički maloletan, i da mu treba staratelj. Kada čovek napuni 16 ili 18 godina stiče poslovno pravo, bez obzira na to koliko racionalan ili neracionalan bio. U tim godinama samo ludaci imaju staratelja. LDP i ostali iz NVO sektora hoće od Srbije da naprave umnu bolesnicu, kako bi joj postali staratelji.

To je moralno nisko, a politički pogrešno. Demokratija nije uska haljina koju smeju da nose samo dugonoge lepotice (pa zato Srbija mora da gladuje dok je ne zasluži). Demokratija je kao bicikl – ne možeš da naučiš da ga voziš dok ne sedneš na njega. Možda Srbija nije najbolja biciklistkinja na svetu. Ali, to nije razlog da joj bilo ko kaže: "Daj ovamo taj bicikl, od sada ću ja da te vozim!"

Uz tezu o nezrelom narodu, LDP ima još jedan antidemokratski argument. To je tvrdnja da je u Srbiji postojala demokratija samo do 12. marta 2003. "Je l′ hoćemo da poštujemo demokratska pravila igre – pa, gde je demokratija, gde je demokratija? Na pločniku ispred vlade, tamo je ubijena 12. marta 2003. godine" (Čedomir Jovanović, "Poligraf", 9. maj 2007). "Đinđićeva Srbija nalikuje slici Vajmarske republike. Kratko je trajala, patila u porođajnim mukama, ali je odmah nakon svoga ubistva postala legenda" (Nikola Samardžić, "Demokratija puštena s lanca", 2006).

Teza o nezrelosti naroda i iskvarenosti institucija daje mogućnost LDP da dovede u pitanje ishod svakog demokratskog postupka. Po LDP, srpsku demokratiju treba poštovati samo ako daje poželjan rezultat: "modernizatore" na vlasti. Ako, pak, na vlast dovodi "konzervativce", onda nema demokratije. Ako skupštinska većina izabere Olivera Dulića za predsednika skupštine, onda je to demokratski. Ako pak isti saziv za predsednika izabere Tomislava Nikolića, onda je to nedemokratski. "Tačno je, za Nikolića je glasala većina, ali ta većina nije demokratska, ta većina nije onakva kakva mora biti da bismo mi poštovali volju te većine" (Jovanović, isto).

Takođe, ako se obrazuje skupštinska većina od "reformatorskih" stranaka, onda predsednik mora predstavniku te većine dati mandat. Ali, ako se formira skupštinska većina od "konzervativnih" stranaka, onda predsednik ne sme njenom predstavniku da poveri mandat. "Predsednik Tadić nije obavezan da ultimativno da mandat nekome. […]Pored toga što ga neko uverava da postoji parlamentarna većina, pitanje je karaktera te parlamentarne većine. Ako ta parlamentarna većina ugrožava ono što u Srbiji predsednik Republike, njen demokratski lider, treba da čuva, onda oni ne smeju dobiti taj mandat" (Jovanović,

Odbijanje da se bezuslovno poštuje ishod demokratskog procesa vodi u opasnost da se sukobi rešavaju nasiljem. Zaoštrena retorika LDP-a "prijatelj – neprijatelj" jeste već verbalni građanski rat. Ako još relativizujete poštovanje demokratskog ishoda, eto nas na pragu pravog građanskog rata. LDP se toga uopšte ne boji, naprotiv. "Srbija nije imala svoj građanski rat, kao srećnije nacije, koji bi doprineo pojašnjenju osnovnih nedoumica. U Španiji su oštre podele u građanskom ratu i srećan geografski položaj omogućili da vremenom, zahvaljujući povremenim pritiscima, u celini svoje politike pripadne evropskim i atlantskim integracijama" (N. Samardžić, "Danas", 29. maj 2007).

U ovom trenutku LDP zaista ne može da ugrozi demokratiju u Srbiji. Ali, to ne znači da sutra ne bi mogao. Generalnu probu toga imali smo u onih tri dana Nikolićevog predsednikovanja. Aljendeu je glava odletela samo zato što je doveo u pitanje par stranih kompanija. Šta se tek može očekivati u zemlji koja problematizuje daleko više od toga? Pogledajte još jednom činioce iz drugog pasusa. Ako oni budu postavljali vladu, LDP će konačno reći da se Srbija "modernizovala". Ali, stanje demokratije biće kao u Čileu. Samo, ne kao u Čileu Salvadora Aljendea.