Državni praznik ili „državni praznik”

Prošlog petka obeležili smo Dan primirja, koji se uz Sretenje, Novu godinu, Praznik rada i Dan pobede slavi kao državni praznik Republike Srbije. Široko je rasprostranjeno uverenje da smo kao narod i država skloni preteranom praznovanju. Međutim, čak i kada se na pomenuti spisak dodaju verski praznici koji se u Srbiji, prema važećem zakonu, obeležavaju neradno, to je još uvek manje praznovanja nego u mnogim drugim evropskim zemljama. Recimo, da ste kojim slučajem maj ove godine proveli u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg, praznovali biste čak pet puta samo u tom mesecu! Nije to, ipak, i jedina razlika u odnosu na Srbiju. Boravio sam neko vreme kao univerzitetski profesor u jednom od najpoznatijih gradova te pokrajine, Hajdelbergu, i svaki put kada bi se slavio neki državni praznik jedini objekti koji su radili bile su benzinske pumpe. Trgovinski lanci, butici, fabrike, prodavnice, baš kao i državne ustanove, bili su tih dana zatvoreni.

U tranzicionoj Srbiji državni praznici su najvećma praznici zaposlenih u državnim institucijama i preduzećima, iako čl. 3, st. 1 Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji predviđa da „u dane državnih i verskih praznika... ne rade (ne samo) državni i drugi organi, (već i) privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga“. Jedini zakonski izuzeti od obaveze praznovanja jesu poslodavci „čija priroda delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad“ (čl. 3, st. 3). Međutim, i za nedavni Dan primirja većina šoping-molova, trgovina i drugih uslužnih objekata diljem Srbije bila je otvorena kao da je reč o bilo kojem drugom radnom danu ili kao da priroda njihove delatnosti zahteva neprekidan rad, što očigledno nije slučaj. Ne samo da se na taj način ne iskazuje poštovanje prema zvaničnim praznicima države Srbije već se i svi oni koji su u radnom odnosu kod tih poslodavaca stavljaju u neravnopravan položaj u odnosu na zaposlene za koje je taj dan bio neradan. Takav postupak je u suprotnosti sa čl. 2 Zakona o radu koji kaže da se odredbe tog propisa jednako primenjuju na sve zaposlene u Republici Srbiji. Preciznije rečeno, dok zaposleni koji praznuju ostvaruju, u skladu sa članom 114, „pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci... za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan“, dotle su ostali zaposleni primorani da „zarade“ istu tu naknadu koja im zakonski pripada.

Pogrešno bi bilo za ukorenjenost ove prakse okriviti pasivnost i inerciju sindikalnih predstavnika, iako im se s pravom može prebaciti da, generalno gledano, nedovoljno odlučno i organizovano brane ustavom zagarantovana prava radnika. Pogrešno bi bilo i odmah upirati prstom u mnoge privatne poslodavce koji se oglušuju o zakonsku obavezu, jer iako nezakonito, njihovo postupanje je iz tržišne perspektive racionalno sve dok prolazi nekažnjeno. Otuda je prava adresa država, odnosno inspekcija rada koja prema čl. 268 Zakona o radu vrši nadzor nad primenom svih propisa kojima se uređuju prava zaposlenih. Nedavno usvojeni Zakon o inspekcijskom nadzoru predviđa, za početak, preventivno delovanje inspekcijskih organa (čl. 13) koje bi se u konkretnom slučaju moglo ogledati u blagovremenom upozorenju svim poslodavcima o obavezi poštovanja odredbi Zakona o državnim praznicima. Ukoliko to upozorenje ne bi urodilo plodom, pomenuti organi su ovlašćeni da u procesu inspekcijskog nadzora izriču i nemale novčane kazne. Zakon o radu predviđa da će se novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica „ako zaposlenom ne isplati naknadu zarade“, što se efektivno dešava kada su zaposleni primorani da rade u dane državnih praznika.

Inspektorat za rad organizaciono deluje u okviru Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Na čelu tog ministarstva je predsednik Pokreta socijalista, partije koja sebe definiše kao „partiju borbene levice“. Lepo bi bilo kada bi se u svojstvu resornog ministra predsednik te partije odlučno „borio“ za pravo svih zaposlenih, pa tako i onih u privatnom sektoru, na neradni dan u vreme državnih praznika. Sve što je za to potrebno jeste puko poštovanje postojećih zakona Republike Srbije.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu