Ja sam morali pobednik

Nekima baš ide od ruke, da u svakoj prilici potcenjuju i podaštavaju rad selektora mlade fudbalske reprezentacije. To dosledno čine oni ljudi kojima nije stalo do reprezentacije i srpskog fudbala. Ali, srećom, takvih je danas sve manje. Tomislav Sivić je preksinoć, na našu veliku radost, sa svojim herojima podignutih ruku napustio fudbalsku arenu u Dramenu, i to posle bespoštedne borbe koja je trajala čak 180 minuta. Zapravo, borba za Poljsku, gde će se sledeće godine od 15. do 30. juna okupiti fudbalska elita Evrope, trajala je praktično godinu dana, od onog nesrećnog poraza od Slovenije...

– Tada su nas mnogi precrtali, ali, nisam gubio veru u uspeh. Ova reprezentacija je prolazila i teške i mnogo teške trenutke, ali se na kraju svi zajedno osećamo kao apsolutni pobednici. Znao sam da iza sebe imam grupu fudbalera koja je željna uspeha. Mnogi su mi govorili da su ti isti igrači, koji su za mene pravi fudbalski heroji, te ovakvi, te onakvi. Odgovorno tvrdim, to su divni mladi ljudi koji puno obećavaju i mnogo vole svoju zemlju,

Mediji kažu da vam je među prvima čestitao predsednik FSS?

– Meni lično još nije čestitao, možda preko nekih sajtova. Iskreno, potpuno sam svestan moje situacije, ostao sam dosledan svakoj odluci i svom fudbalskom opredelenju. A to je danas za trenera najteže. Moja fudbalska filozofija je da uvek budem bolji od protivnika, da dam gol više.

U Beogradu ste, odmah posle prve utakmice baraža, najavili da će biti određenih promena u timu?

– Sada, kada je sve prošlo, mogu slobodno da priznam da sam za revanš u Dramenu svesno izostavio Lukića, koji je bio naš najbolji igrač u prvom meču. Ninkovića, koji je pokazao da na njega mogu ozbiljno da računam i Čavrića, kojeg sam želeo da ,„sakrijem” jer sam znao koliko može brzinom da iznenadi protivničku odbranu. Mislim da nisam pogrešio.

Praktično, posle poraza od Slovenije stvari su ipak krenule u dobrom smeru?

– Da, mada je bilo i žestokih pritisaka i svakakvih radnji. Bilo je i onih koji su bili žestoki kritičari, pa su se juče javno izvinuli. Jedan od njih je i sportski direktor Čukaričkog Vladimir Matijašević. On je ovim činom pokazao da je fudbalski čovek i da svako od nas koji radimo u fudbalu ima pravo na grešku. Naravno, ima još koji treba da se izvinu, pa čak i neki televizijski mediji koji su me bukvalno napadali od prvog dana. Zato smatram da sam na kraju moralni pobednik. Nastavio sam posao iako su mnoge moje kolege pose poraza od Slovenije videle šansu da uskoče na moje mesto. Neki su se i uplašili velikog zadatka.

Stiče se utisak da se dobar deo repezentativaca bukvalno „razigravao” dok je igrao za nacionalni tim, s obzirom da su u svojim klubovima slabo dobijali šansu?

– Moram da priznam da imam jednu veoma interesantnu grupu igrača. Jaki smo kao kolektiv, kod nas zaista caruje veliko drugarstvo. Ako se malo bolje pogleda statistika, Andrija Živković praktično godinu dana nije igrao u Benfici, a u reprezentaciji je imao kakvu takvu minutažu. Gajić ne igra u Bordou a u mladoj je u ovim kvalifikacijama bio najstandardniji. To isto se odnosi i na mnoge druge igrače.

Kakav je Vaš dalji status u Savezu?

– Imam ugovor po kome mi se u slučaju plasmana na prvenstvo Evrope automatski produžava ugovor do kraja juna.

Kakvu su Vam dalji planovi?

– Najpre da se dobro odmorim a da već narednih dana sa vodećim ljudima našeg fudbala sednemo i pravimo buduće planove. Takođe, sa nestrpljenjem čekamo žreb u Krakovu 1. decembra i buduće protivnike, kazao je za „Politiku” selektor naše mlade reprezentacije Tomislav Sivić.