Da smanjimo rizike od upotrebe pesticida

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2016. godinu upozorio je da je naša zemlje i dalje „umereno pripremljena” u oblasti bezbednosti hrane. U protekloj godini, kažu, nije ostvaren napredak, a Srbiji se naročito preporučuje da razvije i počne da primenjuje evropsku strategiju u oblasti bezbednosti hrane. Zapaženo je i da nam i dalje nedostaju kapaciteti veterinarske, fitosanitarne i nacionalne referentne laboratorije.

Da je ovaj izveštaj i te kako potrebno što pre ozbiljno shvatiti, pokazuje i sugestija EK koja se odnosi na upotrebu pesticida.

„Potrebno je usvojiti pravni okvir za održivu upotrebu pesticida, kao i nacionalni akcioni plan za smanjenje rizika od njihove upotrebe”, navodi se u izveštaju EK.

Poslednje nedelje Srbija je imala u praksi očigledne primere svih ovih nedostataka na koje ukazuje Evropske komisija. Afera „Juvitana” tako je opet otvorila staru priču o nekontrolisanoj upotrebi pesticida u proizvodnji hrane. Prema najnovijim detaljima, u dečijoj hrani najčešće se u analizama uočavao pesticid acetamiprid.

Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Beograd ovo sredstvo za zaštitu biljaka u praksi se primenjuje tokom cele vegetacije za suzbijanje lisnih vaši. Pripada grupi sistemičnih pesticida, što znači da prodire u tkivo i ne može se ni pranjem ni ljuštenjem ukloniti sa ploda. Zato je izuzetno važno ispoštovati karencu pesticida, što u slučaju jabuke tretirane preparatom na bazi acetamiprida iznosi 28 dana.

Profesor Milan Stević, sa Katedre za pesticide beogradskog Poljoprivrednog fakulteta, kaže da postoje dva moguća razloga zbog čega su se ostaci pesticida našli u dečjoj hrani. Greška je, siguran je, bila ili u primeni ili u predoziranju ovih sredstava tokom tretiranja biljaka.

Stručnjaci godinama upozoravaju na nekontrolisanu upotrebu zaštitnih sredstava, ali nema zvaničnih izveštaja koji to i dokazuju. Kao razlozi ovakvog stanja navode se needukovani proizvođači, ali i to što i dalje imamo slobodno, pa i crno tržište pesticida. Stara je priča da se sredstva za zaštitu bilja koriste 10 do 15 puta tokom sazrevanja voća i povrća, a govori se da u našoj zemlji proizvođači to čine i češće nego oni u Evropi.

– Teško je generalizovati, propusta ima, ali ima ih i u razvijenim državama. Sve potiče sa polja. Nije tačno da se kod nas prska više, naš klimat je povoljniji za određene kulture, pa se čak i manje tretira nego u evropskim zemljama – kaže Stević.

Navodi primer najprodavanije sorte jabuke u južnom Tirolu, koji je inače vodeći voćarski region, gde se ovo voće u proseku prska 22 do 24 puta tokom sezone.

– Oni to ne kriju. A kod nas se višestruko tretiranje biljaka laički naziva neodgovornim ponašanjem proizvođača. U Srbiji se u proseku, kad je klimatski povoljna godina, jabuke prskaju 12 do 16 puta. Ove godine smo to morali i 18 do 20 puta, jer je bilo dosta kiše – objašnjava naš sagovornik. Kao primer navodi jabuku jer se ova vrsta voća najviše tretira pesticidima. Da li to može biti razlog što se u dečjoj hrani našla nedozvoljena količina ostataka pesticida?

– Ne, pravilnom upotrebom preparata dobija se bezbedno voće. Ali šta je problem i zašto kod nas možda malo češće imamo rezidue? Predajem studentima treće i četvrte godine Poljoprivrednog fakulteta i čak i oni greše u proračunima za doziranje preparata. A šta onda očekivati od proizvođača koji i dalje smatraju da je savet stručnjaka, koji se naravno plaća, nepotreban trošak – ističe Stević. Dodaje da je, ipak, situacija svake godine sve bolja, posebno kod velikih proizvođača koji svoju robu izvoze i onih koji je prodaju velikim trgovinskim lancima, koji imaju internu kontrolu.

Izveštaj Evropske komisije poseban akcenat stavio je na nedostatak nacionalne referentne laboratorije. Kako je „Politika” već pisala, nedostaje nam milion evra da bismo konačno dobili ovu instituciju na koju čekamo poslednju deceniju, ali zbog nedostatka sredstava u budžetu čeka se na evropske fondove koji su obustavljeni još 2011. godine. Suština je da sadašnji model kontrole (bez postojanja nacionalne referentne laboratorije) ne može da obezbedi potpuno nepristrasnu kontrolu bezbednosti hrane na tržištu. Uloga referentne nacionalne laboratorije nije u tome da preuzme sve analize namirnica koje se rade u zemlji, već da, kao tehnički i kadrovski najopremljenija, bude kapa nad svim drugim i da se u njoj rade superanalize i daje konačan, objektivan sud. To bi i u aferi sa „Juvitanom” sigurno dalo pravi odgovor da li je ili nije bilo ostataka pesticida, budući da „Svislajon” tvrdi da su njihove interne kontrole u jednoj od akreditovanih laboratorija pokazivale da su kašice i sokovi ispravni.