Kad pacijenti sami određuju terapiju

Ako je predlog stručnjaka za kardiološke bolesnike da unos soli dnevno moraju da ograniče na svega pet grama, u Srbiji se mali broj ljudi pridržava tog pravila pa uglavnom, hranom svakodnevno unose i više od 10 grama soli. U ovom periodu godine lekarima je najteže da pacijente sa hroničnim bolestima ubede da treba da jedu sveže voće i povrće, piletinu i ribu, kad većina njih ne može da odoli kiselom kupusu, posebno u vreme slava. Jer naš narod će, bez obzira na zdravstvene probleme, radije da se odluči za konzumiranje svadbarskog kupusa i sarmi, nego zdrave hrane. Ovo je juče na skupu „Pomoć pacijentima da se pravilno leče” objasnila profesor dr Branislava Ivanović, iz Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije.

– Pacijenti na osnovu sopstvenog merenja pritiska prekidaju propisanu terapiju ili uzimaju dvostruku dozu medikamenta. Takav nam je mentalitet. U početku pojave hipertenzije, povišenih masnoća u krvi i dijabetesa osoba ne oseća nikakve simptome, zato ne pije lekove ili to čini povremeno. Iznenade se kada dožive infarkt, šlog ili oštećenje bubrega i za to često krive lekara za koga smatraju da nije uradio sve što oni misle da je trebalo da učini – pojasnila je dr Ivanović.

Razlozi nekorišćenja propisane terapije kod pacijenata mogu da budu i sistemski jer je činjenica da ne postoje novi nacionalni vodiči dobre kliničke prakse, registar bolesti, dobro planiranje poseta doktoru, a tu je i loša komunikacija kliničkih lekara i ostalog osoblja u bolnici.

Kada se pacijentu saopšti da doživotno mora da pije lekove nastaje novi problem jer postoji mogućnost da posle nekog vremena on odbaci medikamente misleći da su nepotrebni. Prva kriza po odbacivanju terapije najčešće nastaje za dva do tri meseca, druga je za godinu dana, a najveća za dve godine.

– Problem je i što često uzimaju po osam lekova dnevno, a istraživanje je pokazalo da zbog te velike količine postoji verovatnoća da će ih sve popiti samo 30 odsto ljudi. Ima pacijenata koji nemaju ozbiljne simptome bolesti pa ih, bez obzira na preporuku lekara, ne uzimaju – dodaje dr Ivanović.

I prekomerno uzimanje terapije može da bude veoma štetno. Zato se pacijentima savetuje da nikako ne uzimaju dve doze leka odjednom, ako su slučajno zaboravili da popiju jednu, misleći da će tako da nadoknade propušteno.

Sa novim načinom zakazivanja pregleda postoje problemi jer se pacijenti ne pojavljuju u ordinaciji u zakazanom terminu, zbog čega pojedini lekari smatraju da takve bolesnike ne bi trebalo primiti na pregled u narednih šest meseci. Na taj način, smatra dr Ivanović, ljudi bi se disciplinovali i poštovali termine pregleda u domovima zdravlja i bolnicama.

Strah od zavisnosti

Kao vidove nesaradnje sa pacijentima profesor dr Jadranka Dejanović, iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Sremska Kamenica, ističe slučajeve kada pacijenti ne nabave propisani lek, ne pridržavaju se uputstava o dozi medikamenta koju treba da piju, samoinicijativno menjaju terapiju, prekidaju lečenje na svoju ruku... Jedno od istraživanja o navikama pacijenata pokazalo je da su na pitanje zbog čega ne uzimaju terapiju ljudi odgovarali da su zaboravili, da se bolje osećaju, da lekovi dosta koštaju, da imaju strah da ne postanu zavisni od terapije...

– Posle deset godina dva od tri pacijenta ne uzimaju redovno terapiju za visok krvni pritisak, a analize pokazuju da svega 20 odsto bolesnika ode da uzme nove lekove i produži terapiju – dodala je dr Dejanović.