Кад пацијенти сами одређују терапију

Ако је предлог стручњака за кардиолошке болеснике да унос соли дневно морају да ограниче на свега пет грама, у Србији се мали број људи придржава тог правила па углавном, храном свакодневно уносе и више од 10 грама соли. У овом периоду године лекарима је најтеже да пацијенте са хроничним болестима убеде да треба да једу свеже воће и поврће, пилетину и рибу, кад већина њих не може да одоли киселом купусу, посебно у време слава. Јер наш народ ће, без обзира на здравствене проблеме, радије да се одлучи за конзумирање свадбарског купуса и сарми, него здраве хране. Ово је јуче на скупу „Помоћ пацијентима да се правилно лече” објаснила професор др Бранислава Ивановић, из Клинике за кардиологију Клиничког центра Србије.

– Пацијенти на основу сопственог мерења притиска прекидају прописану терапију или узимају двоструку дозу медикамента. Такав нам је менталитет. У почетку појаве хипертензије, повишених масноћа у крви и дијабетеса особа не осећа никакве симптоме, зато не пије лекове или то чини повремено. Изненаде се када доживе инфаркт, шлог или оштећење бубрега и за то често криве лекара за кога сматрају да није урадио све што они мисле да је требало да учини – појаснила је др Ивановић.

Разлози некоришћења прописане терапије код пацијената могу да буду и системски јер је чињеница да не постоје нови национални водичи добре клиничке праксе, регистар болести, добро планирање посета доктору, а ту је и лоша комуникација клиничких лекара и осталог особља у болници.

Када се пацијенту саопшти да доживотно мора да пије лекове настаје нови проблем јер постоји могућност да после неког времена он одбаци медикаменте мислећи да су непотребни. Прва криза по одбацивању терапије најчешће настаје за два до три месеца, друга је за годину дана, а највећа за две године.

– Проблем је и што често узимају по осам лекова дневно, а истраживање је показало да због те велике количине постоји вероватноћа да ће их све попити само 30 одсто људи. Има пацијената који немају озбиљне симптоме болести па их, без обзира на препоруку лекара, не узимају – додаје др Ивановић.

И прекомерно узимање терапије може да буде веома штетно. Зато се пацијентима саветује да никако не узимају две дозе лека одједном, ако су случајно заборавили да попију једну, мислећи да ће тако да надокнаде пропуштено.

Са новим начином заказивања прегледа постоје проблеми јер се пацијенти не појављују у ординацији у заказаном термину, због чега поједини лекари сматрају да такве болеснике не би требало примити на преглед у наредних шест месеци. На тај начин, сматра др Ивановић, људи би се дисциплиновали и поштовали термине прегледа у домовима здравља и болницама.

Страх од зависности

Као видове несарадње са пацијентима професор др Јадранка Дејановић, из Института за кардиоваскуларне болести Сремска Каменица, истиче случајеве када пацијенти не набаве прописани лек, не придржавају се упутстава о дози медикамента коју треба да пију, самоиницијативно мењају терапију, прекидају лечење на своју руку... Једно од истраживања о навикама пацијената показало је да су на питање због чега не узимају терапију људи одговарали да су заборавили, да се боље осећају, да лекови доста коштају, да имају страх да не постану зависни од терапије...

– После десет година два од три пацијента не узимају редовно терапију за висок крвни притисак, а анализе показују да свега 20 одсто болесника оде да узме нове лекове и продужи терапију – додала је др Дејановић.