NATO poštuje vojnu neutralnost Srbije

Srbija želi da nastavi saradnju s NATO-om, jer bez te saradnje nema mira i stabilnosti u regionu, a mir i stabilnost u regionu jesu preduslov za dalji ekonomski rast i napredak Srbije, poručio je u Briselu premijer Aleksandar Vučić posle sastanka s generalnim sekretarom Alijanse Jensom Stoltenbergom, dok je njegov domaćin, prvi čovek NATO-a, ocenio da je Srbija izvoznik stabilnosti u regionu.

Predsednik srpske vlade je naveo da je tokom otvorenih razgovora sa Severnoatlantskim savetom naglasio da se Srbija nalazi na evropskom putu, da ima dobre odnose s Ruskom Federacijom i da želi da unapređuje dobru saradnju s Alijansom. „Razgovarali smo kako da očuvamo mir i stabilnost, jer građani Srbije treba da znaju da smo okruženi zemljama NATO-a i zemljama koje hoće da uđu u NATO i da je NATO jedan od prvih partnera s kojima treba da razgovaramo ako hoćemo da imamo mir, punu stabilnost, ako hoćemo da razvijamo svoju ekonomiju na slobodan način”, naglasio je Vučić posle svog prvog susreta s predstavnicima Atlantskog saveta.

On je takođe, kako prenosi Tanjug, naglasio da NATO poštuje suverenu odluku Srbije o vojnoj neutralnosti, za šta je zahvalio Stoltenbergu i dodao da nije bilo pritisaka u pravcu učlanjenja Srbije u NATO.

„Srbija je vojno neutralna, poštuje oduke skupštine, ali zbog racionalnih razloga i pogleda u budućnost, a ne vraćanja u prošlost, želi da razvije odnose s NATO-om”, rekao je Vučić, naglasivši da Srbija želi da u okviru Partnerstva za mir i IPAP tu vrstu saradnje nastavi, jer je to od izuzetnog značaja za građane.

On je otkrio da je sa Stoltenbergom razgovarao o svim ključnim pitanjima, o borbi protiv terorizma, migrantskoj krizi, učešću Srbije u mirovnim operacijama i da ga je zamolio da NATO pomogne u uklanjanju mina i čišćenju terena, posebno na Kopaoniku.

Vučić je rekao da je, posle relaksacije vazdušne zone u Zoni kopnene bezbednosti, bilo reči i o donjem sloju vazdušnog prostora iznad KiM i da će se eksperti uskoro sastati, te da veruje da će biti pozitivnih rešenja u narednom periodu.

Stoltenberg je, počinjući svoje obraćanje novinarima sa „Dobar dan”, potvrdio da Severnoatlantska alijansa poštuje vojnu neutralnost naše zemlje. To je, kako je rekao, suverena odluka jedne suverene države, ali je dodao i da isto tako pozdravlja dalje jačanje saradnje Srbije i NATO-a. „Podržavamo napore Srbije na putu ka EU, mislimo da je to dobro za Srbiju, za stabilnost i saradnju u Evropi”, rekao je Stoltenberg, pojašnjavajući da je sastanak sa Savetom bio odličan, što pokazuje da se radi na jačanju saradnje između NATO-a i Srbije.

„Ponosan sam sam na prijateljstvo s vama, zahvalan što ste ovde”, rekao je prvi čovek NATO-a obraćajući se Vučiću i dodao da je „impresioniran reformama koje Srbija sprovodi kod kuće”, te da NATO, a i on lično, pozdravlja angažovanje Srbije u situaciji sa izbeglicama, kao i njen doprinos mirovnim misijama na Kipru, u Libanu i Africi.

Na pitanje da precizira koji su to zajednički bezbednosni izazovi za Srbiju i NATO i da li su već na delu neke zajedničke akcije, Stoltenberg je, pre svega, istakao rizike koje predstavlja situacija u Iraku i Siriji i borbu protiv stranih boraca. „Zajedno se na različite način borimo i sa posledicama migrantske i izbegličke krize”, rekao je šef NATO-a, dodajući da NATO obučava srpske vojnike, „što je važno za Srbiju, ali i za Evropu i NATO”. „Ponoviću – Srbija je izvoznik stabilnosti i blizak saradnik NATO-a”, naglasio je Stoltenberg.

Zahvalnost NATO-u zbog spasavanja bebe na KiM

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da je za nas prisustvo i ostanak Kfora na Kosovu i Metohiji od velikog značaja, te da je i u sedištu NATO-a u Briselu to rekao i zamolio i generalnog sekretara NATO-a i predstavnike zemalja članica Alijanse da te trupe tamo ostanu. „Imamo i određena pisma i garancije za sever Kosova”, rekao je Vučić na konferenciji za novinare u Briselu, ali i dodao da naš narod živi i južno od Ibra i da se oslanja upravo na Kfor.

Kako je rekao, i priča o bebi Dimitriju, koga su trupe Kfora prebacile na lečenje, pokazuje na koga mogu da se oslone. On je zahvalio komandirima Kfora koji su spasili život srpskog dečaka iz Lapljeg Sela tako što su ga helikopterom prevezli u bolnicu u Beogradu. Taj postupak, prema Vučićevim rečima, velika je stvar za Srbiju i još jedan signal boljeg i većeg razumevanja između Srbije i NATO-a.

„Oni se oslanjaju na Kfor i mi smo na tome zahvalni. Mi tu nemamo nikakav problem i ne zaboravite – da nije bilo njihovih određenih garantija, teško da bi bilo i Briselskog sporazuma”, podvukao je Vučić, kako prenosi Tanjug, i dodao da je odnos Srbije prema tom pitanju potpuno jasan.

On je istakao i odnos prema očuvanju kulturne i verske baštine našeg naroda, koja je vrednost ne samo za Srbiju, već i za Unesko i sve narode sveta.

Stoltenberg je istakao da je veoma zahvalan zbog saradnje Kfora i Srbije na spasavanju deteta, te da mu je drago što čuje da je njegovo zdravstveno stanje stabilno. To, kako je rekao, ilustruje značaj Kfora i onoga što misija EU radi na KiM. 

Stoltenberg: Žalim zbog žrtava bombardovanja

„Gubitak života nevinih ljudi bio je tragedija i zbog toga duboko žalim”, rekao je šef NATO-a, ali i dodao da je svrha i cilj vazdušnih akcija NATO-a 1999. godine bila zaštita civila, u čemu se, kaže, uspelo. Vučić je zahvalio generalnom sekretaru NATO-a na izjavi da žali zbog nevinih žrtava bombardovanja, jer je to, istakao je, velika stvar za „Srbe, narod i zemlju” da čuju.

Vučić: Srbija dostavila Crnoj Gori sve dokaze

Srbija je Crnoj Gori dostavila sve dokaze i važne podatke do kojih je došla, kao i „lice koje pruža najveći broj informacija o svemu što se spremalo za Crnu Goru”, rekao je premijer odgovarajući na pitanje da li se znaju imena ljudi koji su navodno spremali prevrat u Crnoj Gori, ko su i da li su deportovani iz Beograda.

„Srbija se ponašala odgovorno i nastaviće saradnju s Tužilaštvom Crne Gore”, rekao je Vučić.

Stoltenberg je pozdravio otvorenu istragu koja se o tom događaju vodi i u Crnoj Gori i u Srbiji kako bi se ustanovile činjenice. „Nije na meni da sudim, istraga treba da da činjenice”, dodao je on.

Na pitanje novinara da li je Rusija time što se dešavalo htela da spreči članstvo te zemlje u NATO-u, Stoltenberg nije direktno odgovorio, ali je podsetio da je NATO pozvao Crnu Goru u članstvo: „Svako mešanje u taj proces jeste nešto što ne prihvatamo. Takođe, svako mešanje u izborni proces u bilo kojoj suverenoj državi apsolutno je neprihvatljivo”, naglasio je Stoltenberg.

Premijer Vučić je ukazao da je ambasadorka Crne Gore u Briselu potvrdila njegove navode o saradnji Srbije u tom slučaju. „Srbija nije i nikad neće biti poligon na kojem će se pripremati krivična dela u drugim zemljama”, rekao je Vučić.

„Ta situacija nije bila laka za Srbiju, pa ni za mene lično, ali”, rekao je premijer Vučić, „ne pada mi na pamet da na bilo koji način učestvujem makar u prećutkivanju najtežih krivičnih dela.”

REAGOVANjA

Mitić: Važno je da li će NATO odustati od „kosovske vojske”

Za državu koja se deklariše kao vojno neutralna, Srbija ima dramatično disproporcionalno veću i prisniju saradnju s NATO-om nego što bi trebalo da ima, smatra Aleksandar Mitić, predsednik Centra za strateške alternative.

„Ne spominjem to samo zbog bombardovanja 1999. godine, uloge NATO-a u proglašenju nezavisnosti Kosova i obučavanju ’kosovske vojske’ ili zbog otvoreno antagonističkog stava prema našem najbližem savezniku u Savetu bezbednosti UN, Ruskoj Federaciji. Dovoljno je, naime, uporediti broj vežbi i programa koje Srbija realizuje s NATO-om u odnosu na vojnu saradnju s državama koje nisu članice. Ta disproporcija počela je da se smanjuje zahvaljujući rastu vojne saradnje s Ruskom Federacijom, i to je trend koji bi trebalo da prati jedna vojno neutralna država”, kaže Mitić za „Politiku”.

On očekuje da NATO u narednih nekoliko meseci intenzivira svoje napore i programe na Balkanu i kroz jačanje strateških komunikacionih programa kojima bi se, kaže, propagirala saradnja Srbije s NATO-om u okviru IPAP-a.

„Izjave generalnog sekretara Stoltenberga jesu najava u tom pravcu. Međutim, od lepih reči za Srbiju je važnije šta NATO konkretno čini: da li će odustati od formiranja ’kosovske vojske’, da li će prestati da pritiska Republiku Srpsku da pristane na priključenje Bosne i Hercegovine NATO-u i, na kraju krajeva, da li će zaista poštovati vojnu neutralnost Srbije ili će, ponovo, kao što je već činio 2010. i 2013. godine, sprovoditi strateške komunikacione kampanje usmerene ka privlačenju Srbije u NATO”, navodi Mitić.

Dragišić: U NATO se ne može ući na mala vrata

Mi imamo IPAP kao najviši oblik saradnje između NATO-a i države koja nije članica, u kome je Srbija jasno naznačila da ne želi da postane članica, kaže Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za bezbednost i poslanik SNS-a u Skupštini Srbije. On naglašava da se saradnja odvija bez želje da Srbija postane članica i bez želje da pređemo na viši nivo, odnosno MAP.

„U našoj javnosti postoje mnoge nedoumice o odnosu Srbije i NATO-a. Stvari se pogrešno predstavljaju tako da IPAP znači ulazak Srbije u NATO na mala vrata. Ne može se ući u NATO na mala vrata. U NATO se ulazi putem jasno preciziranih procedura. Srbija nije neutralna, mi vodimo politiku neutralnosti, a to su različite stvari”, kaže Dragišić, naglašavajući da Srbiju niko ne tera da uđe u NATO i da su naši odnosi „vrlo čisti”.

Bezbednost Srba na KiM, objašnjava, najdirektnije zavisi od NATO-a. Pošto se Srbija nalazi u potpunom okruženju članica NATO-a, bez dobre saradnje s ovim vojnim savezom Srbija bi, ocenjuje Dragišić, bila izolovana i žrtva svih mogućih geopolitičkih kalkulacija na Balkanu.