Podigneš slušalicu i već si dužan 16.200 dinara

Kozmetičarki M. R. iz Beograda nije ni na kraj pameti bilo, kada se pre mesec dana javila na nepoznati broj telefona, da će je taj razgovor koštati 16.200 dinara. Ne zato što je poziv bio iz inostranstva i što je dugo trajao, već zbog činjenice da je pristala da ostavi svoju mejl adresu na koju bi joj osoba s druge strane telefona prosledila informaciju o uslugama koje ova firma nudi.

Iz pristiglog mejla Marina je shvatila da je reč o preduzeću EUPR-Evropski poslovni registar, koje u Beogradu radi od oktobra 2014. čiji je direktor i zakonski zastupnik, prema podacima Agencije za privredne registre, Matjaž Šiške iz Slovenije. Prema onome što se može naći na internetu on je frizer, odnosno stilista za kosu. To nam je potvrđeno i u razgovoru sa predstavnikom ove firme.

Šta je ova firma Marini naplatila? Preduzeće potencijalne klijente obaveštava o konkursima za davanje kratkoročnih kredita za podsticaje i unapređenje poljoprivrede, osobama s invaliditetom, za poboljšanje ekonomskog položaja žena, pokretanje biznisa... Pretplata za ove usluge na godišnjem nivou iznosi 16.200 dinara, a može da se plati u dve rate.

Marina ističe da joj je ovaj poziv skrenuo pažnju zbog činjenice da je desetak dana ranije kod jedne strane banke odbijena za kredit, pa je pomislila da bi ovo mogla biti šansa za neku novu pozajmicu. I da im je rekla da bi joj odgovaralo da plati u dve rate, ali da mora o svemu da razmisli pa će se čuti.

U međuvremenu je, kaže, skoro zaboravila na ovu ponudu, da bi joj na adresu kozmetičkog salona stiglo obaveštenje iz EUPR da po „osnovu postignutog dogovora vezano za plaćanje nastalih troškova prilikom realizacije usluga, a u skladu s prethodno dogovorenim plati 3.600 dinara”.

U dopisu se još navodi da će posle namirenja ovog iznosa ostatak računa biti storniran od strane EUPR , te da nakon toga više neće imati nikakvih dugovanja.

Pošto se oglušila o ovaj dopis, računajući da ni ne zna praktično s kim je razgovarala, da nikakav ugovor nije zaključila, niti potpisala, osim usmenog razgovora, nije joj bilo shvatljivo da neko uopšte traži da mu plati 3.600 dinara.

Već juče, Marina je, u šta je naš list imao uvid, dobila opomenu iz iste firme da uvidom u postojeću dokumentaciju od 21. novembra nije podmirila dugove u iznosu od 9.780 dinara i da je mole da do 29. novembra plati dospele obaveze.

Sitnim slovima na istoj opomeni stoji da kod zakašnjenja od dana valute zaračunavaju zakonsku kamatu, kao i da se reklamacija prihvata u roku od pet dana.

Našoj čitateljki bilo je sumnjivo kako joj šalju račun bez potpisa i pečata firme, ali na računu sitnim slovima piše da je račun punovažan bez pečata i potpisa.
Upitani kako nalaze klijente, po kom osnovu naplaćuje slanje mejlova za godinu dana 16.200 dinara i da li je reč o prevari kako se na prvi pogled čini, Nataša Mitić, iz EUPR-a, za „Politiku”, odgovara, da prevare nema, i da firma od 2014. po zakonima Srbije legalno posluje u Beogradu. Za nju nije sporna ni usmena saglasnost naše čitateljke kao osnov za naplatu potraživanja i kaže da mogu da dokažu njen pristanak, jer svaki telefonski razgovor snimaju o čemu su svi potencijalni klijenti obavešteni.

 – Mi ne nudimo kredite, niti bilo kakav novac. Samo dajemo kompletne informacije o trenutno raspisanim i aktuelnim EU konkursima na koje se korisnik koji pristane sa nama da radi može prijaviti. Naša obaveza je da klijenta povežemo i da uz preporuku naše agencije što lakše dođe do sredstava ovih EU fondova, jer im se ovako skraćuje put do novca koji im je potreban po različitim osnovama, kaže Mitićeva.

Ona kaže, da je naša čitateljka prihvatila poziv i ponudu da joj se mejlovi šalju, kao i da je rekla da bi joj odgovaralo da ceo iznos plati u dve rate.

– Samim tim ona je postala naš klijent. Pošto se nije javila u roku od pet do osam dana da kaže da je saradnja s nama ne zanima, kako joj je navedeno u dopisu, posle čega bi mi celu stvar stopirali, poslata joj je prvo uplatnica na iznos o 3.000 dinara plus PDV, koliko iznose troškovi naše agencije, kaže ona.

Upitana koji su to tačno troškovi, Mitićeva kaže da su to opis poslovanja i delatnosti kojom se klijent bavi i da se sve to prevodi na engleski jezik, što košta. Štaviše to su minimalni troškovi.

Na pitanje kako je moguće da postoji obligacioni odnos, a da nije sklopljen, niti potpisan bilo kakav ugovor dve strane, Mitićeva objašnjava, da s tim detaljima nije upoznata, ali da je potvrda svega snimljeni telefonski razgovor, koji bi im bio dokaz i slučaju da ih neko nezadovoljan prijavi policiji.

Mitićeva, kaže, da je rad ovog preduzeća javan, da su sve informacije dostupne na sajtu, da su u više navrata organizovali okrugle stolove u bankama u Beogradu i da nemaju nikakvih problema u radu.

Prema dostupnim podacima na APR ova firma je u 2015. godini imala dobit od 802.000 dinara, a u tekućoj godini skoro 93 miliona dinara prihoda.

Da za obligacioni odnos nije obavezan potpis dve strane, kako se uobičajeno misli, potvrđuje i član 26 Zakona o obligacionim odnosima koji kaže da je „ugovor zaključen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora”.

Istovremeno član 28 istog zakona propisuje da se volja za zaključenje ugovora može izjaviti rečima, uobičajenim znacima, ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju, s tim što izjava volje mora biti učinjena slobodno i ozbiljno.

Prema članu 37 istog zakona, ponuda obavezuje ukoliko je u njoj određen rok za njeno prihvatanje do isteka tog roka. Ako je ponudilac u pismu ili telegramu odredio rok za prihvatanje, smatraće se da je taj rok počeo teći od datuma označenog u pismu, odnosno od dana kad je telegram predat pošti.

U slučaju da pismo nije datirano, rok za prihvatanje ponude teče od dana kad je pismo predato pošti, propisao je zakonodavac.

Šta je naravoučenije ovog teksta?

Kada vam neko nešto nudi telefonom, a svi smo bili u prilici da nas zatrpavaju raznoraznim ponudama o besplatnim putovanjima, lekarskim pregledima i večerama, recite jasno i glasno: Ne, hvala.

Jer, samo jedno nećkanje može skupo da vas košta.