Подигнеш слушалицу и већ си дужан 16.200 динара

Козметичарки М. Р. из Београда није ни на крај памети било, када се пре месец дана јавила на непознати број телефона, да ће је тај разговор коштати 16.200 динара. Не зато што је позив био из иностранства и што је дуго трајао, већ због чињенице да је пристала да остави своју мејл адресу на коју би јој особа с друге стране телефона проследила информацију о услугама које ова фирма нуди.

Из пристиглог мејла Марина је схватила да је реч о предузећу ЕУПР-Европски пословни регистар, које у Београду ради од октобра 2014. чији је директор и законски заступник, према подацима Агенције за привредне регистре, Матјаж Шишке из Словеније. Према ономе што се може наћи на интернету он је фризер, односно стилиста за косу. То нам је потврђено и у разговору са представником ове фирме.

Шта је ова фирма Марини наплатила? Предузеће потенцијалне клијенте обавештава о конкурсима за давање краткорочних кредита за подстицаје и унапређење пољопривреде, особама с инвалидитетом, за побољшање економског положаја жена, покретање бизниса... Претплата за ове услуге на годишњем нивоу износи 16.200 динара, а може да се плати у две рате.

Марина истиче да јој је овај позив скренуо пажњу због чињенице да је десетак дана раније код једне стране банке одбијена за кредит, па је помислила да би ово могла бити шанса за неку нову позајмицу. И да им је рекла да би јој одговарало да плати у две рате, али да мора о свему да размисли па ће се чути.

У међувремену је, каже, скоро заборавила на ову понуду, да би јој на адресу козметичког салона стигло обавештење из ЕУПР да по „основу постигнутог договора везано за плаћање насталих трошкова приликом реализације услуга, а у складу с претходно договореним плати 3.600 динара”.

У допису се још наводи да ће после намирења овог износа остатак рачуна бити сторниран од стране ЕУПР , те да након тога више неће имати никаквих дуговања.

Пошто се оглушила о овај допис, рачунајући да ни не зна практично с ким је разговарала, да никакав уговор није закључила, нити потписала, осим усменог разговора, није јој било схватљиво да неко уопште тражи да му плати 3.600 динара.

Већ јуче, Марина је, у шта је наш лист имао увид, добила опомену из исте фирме да увидом у постојећу документацију од 21. новембра није подмирила дугове у износу од 9.780 динара и да је моле да до 29. новембра плати доспеле обавезе.

Ситним словима на истој опомени стоји да код закашњења од дана валуте зарачунавају законску камату, као и да се рекламација прихвата у року од пет дана.

Нашој читатељки било је сумњиво како јој шаљу рачун без потписа и печата фирме, али на рачуну ситним словима пише да је рачун пуноважан без печата и потписа.
Упитани како налазе клијенте, по ком основу наплаћује слање мејлова за годину дана 16.200 динара и да ли је реч о превари како се на први поглед чини, Наташа Митић, из ЕУПР-а, за „Политику”, одговара, да преваре нема, и да фирма од 2014. по законима Србије легално послује у Београду. За њу није спорна ни усмена сагласност наше читатељке као основ за наплату потраживања и каже да могу да докажу њен пристанак, јер сваки телефонски разговор снимају о чему су сви потенцијални клијенти обавештени.

 – Ми не нудимо кредите, нити било какав новац. Само дајемо комплетне информације о тренутно расписаним и актуелним ЕУ конкурсима на које се корисник који пристане са нама да ради може пријавити. Наша обавеза је да клијента повежемо и да уз препоруку наше агенције што лакше дође до средстава ових ЕУ фондова, јер им се овако скраћује пут до новца који им је потребан по различитим основама, каже Митићева.

Она каже, да је наша читатељка прихватила позив и понуду да јој се мејлови шаљу, као и да је рекла да би јој одговарало да цео износ плати у две рате.

– Самим тим она је постала наш клијент. Пошто се није јавила у року од пет до осам дана да каже да је сарадња с нама не занима, како јој је наведено у допису, после чега би ми целу ствар стопирали, послата јој је прво уплатница на износ о 3.000 динара плус ПДВ, колико износе трошкови наше агенције, каже она.

Упитана који су то тачно трошкови, Митићева каже да су то опис пословања и делатности којом се клијент бави и да се све то преводи на енглески језик, што кошта. Штавише то су минимални трошкови.

На питање како је могуће да постоји облигациони однос, а да није склопљен, нити потписан било какав уговор две стране, Митићева објашњава, да с тим детаљима није упозната, али да је потврда свега снимљени телефонски разговор, који би им био доказ и случају да их неко незадовољан пријави полицији.

Митићева, каже, да је рад овог предузећа јаван, да су све информације доступне на сајту, да су у више наврата организовали округле столове у банкама у Београду и да немају никаквих проблема у раду.

Према доступним подацима на АПР ова фирма је у 2015. години имала добит од 802.000 динара, а у текућој години скоро 93 милиона динара прихода.

Да за облигациони однос није обавезан потпис две стране, како се уобичајено мисли, потврђује и члан 26 Закона о облигационим односима који каже да је „уговор закључен кад су се уговорне стране сагласиле о битним састојцима уговора”.

Истовремено члан 28 истог закона прописује да се воља за закључење уговора може изјавити речима, уобичајеним знацима, или другим понашањем из кога се са сигурношћу може закључити о њеном постојању, с тим што изјава воље мора бити учињена слободно и озбиљно.

Према члану 37 истог закона, понуда обавезује уколико је у њој одређен рок за њено прихватање до истека тог рока. Ако је понудилац у писму или телеграму одредио рок за прихватање, сматраће се да је тај рок почео тећи од датума означеног у писму, односно од дана кад је телеграм предат пошти.

У случају да писмо није датирано, рок за прихватање понуде тече од дана кад је писмо предато пошти, прописао је законодавац.

Шта је наравоученије овог текста?

Када вам неко нешто нуди телефоном, а сви смо били у прилици да нас затрпавају разноразним понудама о бесплатним путовањима, лекарским прегледима и вечерама, реците јасно и гласно: Не, хвала.

Јер, само једно нећкање може скупо да вас кошта.