Saobraćajac zaljubljen u gitaru

Policajac i virtuoz na gitari, pevač i saobraćajac, sve je to objedinio dvadesetsedmogodišnji Stefan Milikić. Kad ne dežura u beogradskoj saobraćajnoj policiji, Stefan svira gitaru, ali i peva.

Postao je zbog svojih talenata omiljen u društvu, pa ga kolege zovu svaki put kada je neko veselje na pomolu. Iza sebe ovaj mladić ima više od 40 nagrada na našim i internacionalnim takmičenjima u sviranju klasične gitare, osam puta je zaredom bio državni prvak u ovoj kategoriji, a prošle godine je na Festivalu zabavne muzike u Vrnjačkoj Banji sa numerom „Ne traži me” osvojio nagradu publike.

– Muzikom sam počeo da se bavim još sa osam godina. Tata i mama su mi muzičari, tata je klavijaturista, a mama se bavila pevanjem, pa se nekako činilo da ću se i ja time baviti. Stalno sam nešto u ritmu lupkao po kući, a kada sam na poklon dobio prvu gitaru, dileme više nije bilo. Završio sam osnovnu i srednju muzičku školu, ali nisam upisao Muzičku akademiju. Moj cilj bio je da se bavim gitarom na malo drugačiji način od onoga što se kod nas na akademiji radi. Voleo sam flamenko i tu vrstu muzike, a ovaj način školovanja se praktikuje samo u Španiji, ali nije bilo uslova da to realizujem – priča Milikić.

Pored gitare, Stefan svira i klavir, ali i udaraljke.

Sasvim slučajno odlučio je da njegov životni put krene drugim pravcem. Posle odsluženja vojnog roka upisao je Centar za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici i uspešno je završio. I onda je pre tri godine prvi put zakoračio u Upravu saobraćajne policije u Ljermontovljevoj.

Proveo je vreme Stefan, kao i svi saobraćajci, na ulici, uz kolovoz „dirigujući” u raskrsnici, na autoputu...

– Posao saobraćajca je izuzetno zahtevan, traži koncentraciju, ali i izdržljivost. Često se dešava da na jednom mestu provedemo i po nekoliko sati, na plus 40, minus 20, vetru, kiši... – objašnjava Milikić.

Posle posla, Stefan se odmara, ali i vežba pevanje i sviranje gitare.

– Da bi ostao na nivou na kome sam kada je o gitari reč, moram svakodnevno da vežbam najmanje tri sata. To je istovremeno i opuštanje. Kada uzmem gitaru u ruke i krenem da sviram flamenko, zaplovim u potpuno drugi svet. Osim ove muzike, volim Bi Bi Kinga i Erika Kleptona. Pevanjem sam počeo da se bavim sasvim slučajno, po nagovoru drugarica. Bio sam poprilično stidljiv, ali korak po korak sam se oslobodio i kažu da to dobro zvuči. Uglavnom pevam pop, sam, ali i sa bendom „Tate”. Član benda Goran Popović mi je i napisao pesmu s kojom sam se takmičio u Vrnjačkoj Banji – objašnjava Milikić.

Stefan je već radio sa iskusnim kolegama, bio je gitarska pratnja Željku Samardžiću, Džeju... U saobraćajnoj policiji se nadaju da će za ovakvog vrsnog muzičara uskoro biti mesta i u policijskom orkestru.